Jedna nova knjiga opsuje novu orjentaciju u bezbednosno-političkom razmišljanju u Nemačkoj: udaljavenje NATO a ka EU. Autor oplakuje nedostatak neophodnih preduslova.
Vodeći nemački bezbednosni eksperti USA više ne posmatraju kao najbitnijeg saveznika i smatraju da Berlin treba da se u pitanjima odbrane više koncentrira na EU umesto na NATO. To je rezultat upita adresiranog na oko 200 stručnjaka za odbranu iz politike, biznisa, međunarodnih organizacija i medija, kojeg je Friends od Europe, briselska „fabrika razmiljanja“ objavila paralelno sa odgovarajućom knjigom. U njima se tvrdi da je privredno najsnaženija zemlja Evrope do sada, što se tiče pitanja odbrane, živela o trošku svojih partnera a da sada mora više da učini za sopstvenu odbranu.
Autor studije, novinar Paul Tejlor, misli da se svet Angele Merkel poslednjih godina promenio do neprepoznativosti a da sada, napokon, mora da se promeni i kancelarka sama.
"Dva teška šoka su Merkel katapultirala u stanje, koje se da opisati kao bezbednosno-politička samodopadivost, a Nemačku su uzdrmali u njenoj udobnoj poziciji centra Evrope, okruženog NATO saveznicima i EU partnerima“, kaže Tejlor za DW.
Ova dva šoka su ruska aneksija Krima 2014 i izbeglička kriza 2015.
"Ona je pri tome donosila odluke, koje su ugrozile njenu političku karijeru, no događaji su promenili kako njen pogled na svet tako i na Evropu“.
Tejlor tvrdi da je Merkel naredila da joj se uradi geografska karta sa markiranom, obojenom šengenskom zonom, tako da je svima bolo u oči da se "granice“ Nemačke u stvari nalaze na granicama Rusije i Ukrajine, severne Afrike te bliskog i srednjeg Istoka.
Tejlor kaže da je Merkel shvatila da je ona nemačku vojsku oslabila stalnim kresanjem vojnog bužeta. 2016 je napravila zaokret. Uprkos tome će trajati veoma dugo dok se ne popravi stanje nastalo zbog uskraćivanja sredstava, najverovatnije i do 15 godina, da bi npr. ratno vazduhoplovstvo bilo dovedeno u red. Tejlor veruje da problem nije u parama nego u mentalitetu. Nemačka poseduje dovoljno finansijskog prostora za povećanje izdataka za odbranu a, uprkos opterećenjima iz istorije, za Nemačku nema izgovora da ostalim državama prepušta "prljave poslove". Tejlor: "Senke istorije Nemcima prave istovemeno poteškoće ali i olakšavaju im situaciju.“
Bez povećanja izdataka neće moći
Merkel je već nagovestila moguću promenu kursa. Njena čuvena rečenica "Mi Evropljani moramo stvarno uzeti našu sudbinu u sopstvene ruke“ se odnosila na dvosmislenu izjavu Donalda Trampa o kolektivnoj odbrani NATO, koju je on izgleda relativizovao. Ali sa izdacima za odbranu na nivou od 1,2 procenata društvenog proizvoda je Nemačka duboko ispod samoobvezujuće odluke NATO o 2 odsto, a krajnje je neizvesno da će američki pritisak u ovoj stvari, koliki god da jak bio, išta u tome promeniti.
Ulrike Francke iz European Council on Foreign Relations čak veruje da će pritisak iz Vašingtona izazvati kontra-reakciju i pospešiti bezbednosno-političko novo orjentisanje Nemačke u pravcu EU.
"Trampova vlada podriva rastuću spremnost nemačkog stanovništva da izda više novca za odbranu i da se tu više angažuje“, kaže Francke, "jer Trumpa smatraju za ratnohuškača. Nemci su zabrinuti da će USA pod njim započeti ratove u koje će uvuči NATO, a time i Nemačku.“
EU kao izlaz?
Alice Bilon-Galand iz Evropske mreže lidera, društvenokorisne organizacije orjentisane ka miru, istoriju zajedničkih evropskih odbrambenih inicijativa naziva "nizom propuštenih prilika“. Ali, postoji i puno veoma obećavajućih novih ideja. Jedna od njih je i SSZ (stalna strukuralna saradnja). Ideja je da se spoje resursi i zatvore praznine u sveevropskim odbrambenim mogućnostima. I Nemačka i Francuska stoje iza SSZ.
"Opšti je utisak da je nastupilo vreme da se stvarno nešto preduzme“, kaže Bilon-Galand. Francuska i Nemačka su već najavile da žele da razviju zajednički borbeni avion a time pospeše i tešnju evropsku saradnju po pitanju odbrane.
No svejedno koliko Merkel i njeni budući partneri u vladi budu ulagali u odbranu – Tejlor veruje da se stvari temeljno moraju menjati. On npr. predlaže da Bundestag određene upotrebe nemačke vojske u okviru NATO i ostalih multinacionalnih saveza paušalno unapred odobrava umesto što, kao sada, odobrava svaku misiju pojedinačno. Tejlor se zalaže takođe i za labavaljenje strogih pravila izvoza oružja a smatra da bi bilo efikasnije ako bi se EU pravila za izvoz naoružanja bolje izradila i sprovodila.
Tejlor piše: "Na papiru je EU, u 12 meseci od referenduma o Bregzitu, više napredovala na putu ka evropskoj odbrambenoj uniji nego u celih proteklih četvrt veka.“
Iako priznaje da će okončanje britanskih "blokada" izlaskom Londona iz EU u budućnosti ubrzati proces odlučivanja, on savetuje Berlinu i Parizu da i dalje sarađuju sa Velikom Britanijom, koja od svih zemalja Evrope najviše izdvaja za odbranu.
Sad il' nikad
I dok sa jedne strane Tejlorova knjiga pokušava da ukaže na navodne deficite nemačke odbrambene politike i, po njegovom sudu, raskrinkava zastareli način razmišljanja, autor sa druge strane veruje da "su za veliki iskorak zvezde retko kad povoljnije stajale nego danas“. A predpostavka za to je da se Nemačka i Francuska dogovore o tome šta su za njih prioritetne pretnje i kako da im se ponajbolje pristupi.
"Dogovor mora upariti sklonost Francuske ka brzim i oštrim vojnim intervencijama sa naginjanjem Nemačke ka sveobuhvatnim rešenjima, koji bi imao za cilj izbegavanje konflikata a istovremeno ponudio instrumente za stabilizacione mere posle vojnog sukoba, uz izgradnju i obnovu države“, piše Tejlor. Jer "ako dve vodeće države osnivačice Evrope nađu kompromis“, ubedjen je Tejlor, "onda će im se i većina ostalih država-članica odmah pridružiti."
Kurir.rs/ DW/ Teri Šulc
Prevod: Mirko Vuletić