Ova biljka poznata je i pod drugim nazivima: divlji krompir, jerusalimska artičoka, zemljina kruška, a od davnina je hrana i lek Indijancima.
Početkom 17. veka čičoka je donesena je iz Severne Amerike u Europu gde je danas široko rasprostranjena.
Često raste samonikla uz puteve, rubove šuma, na nasipima reka i potoka, a neretko se uzgaja i kao ukrasna biljka u vrtovima. Vrlo je izdržljiva i otporna na mraz, naraste i do 3 metra visine, a cvetovi su joj lepi, intenzivno žuti, slični suncokretu.
Mladi prolećni izdanci biljke mogu se pripremati prženi na ulju, kako to rade u Japanu, ali najdragoceniji deo čičoke je njen koren - krtola nepravilnog oblika, sličnog krompiru.
Krtole čičoke kopaju se u kasnu jesen i vrlo su hranjivi. Mogu se pripremiti na iste načine kao i krompir, a ukusom donekle podsećaju na lešnike i artičoke.
Čičoka se može pripremiti kuvana, pečena, kao pire ili salata (dobro se slaže sa maslinovim uljem), u pitama, pomešana u gustoj supi... Neki čak od krtole čičoke peku rakiju.
Prirodni probiotik
Osim što je vrlo hranjiva, čičoka je i lekovita. Bogata je mineralima (gvožđe, kalijum, fosfor, jod, kalcijum, cink) i vitaminima (B, C, D) te inulinom koji smanjuje nivo šećera u krvi i prirodni je probiotik - održava ravnotežu dobrih bakterija u sistemu za varenje i obnavlja crevnu mikrofloru.
Čičoka se preporučuje dijabetičarima i onima koji imaju prekomernu telesnu težinu, bolesti probavnog i mokraćnog sistema i upalne reumatske bolesti. Takođe se smatra afrodizijakom koji povećava mušku potenciju i plodnost.
Kurir.rs/Ordinacija.hr, Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Zbog jedne voćke muškarci ne mogu da obuzdaju uzuđenje: Zanimljivosti o seksu koje sigurno niste znali