To je treća kriminalna delatnost, posle trgovine drogom i oružjem. Srbija je postala raj za snabdevanje crnog tržišta Evrope
Arheološko blago iz Srbije se na godišnjem nivou ilegalnim kanalima proda u inostranstvu za više od 10 miliona evra, okvirne su procene Interpola, kaže za Kurir arheolog dr Vojislav Filipović, potpredsednik Srpskog arheološkog društva i član Arheološkog instituta.
- U poslednjih pet godina krađa arheološkog blaga doživela je eksploziju. Sada se lopovi koriste detektorima za metale koji su jeftini i samim tim pristupačni. To im olakšava posao. Problem je što više nema posebnih policijskih službi koje bi se time bavile. Policija u tome ne vidi realan intenzitet krivičnog dela, jer niko nije ušao u banku, pretio pištoljem i ukrao evre. Nažalost, ovo je još mnogo, mnogo gore. Trgovina arheološkim blagom treća je kriminalna delatnost, posle trgovine drogom i oružjem. Čak je ispred nelegalne trgovine duvana - otkriva Filipović za Kurir.
Nema hapšenja
Najviše se krade po istočnoj Srbiji i Sremu, a da bi vredne iskopine stigle do aukcijskih berzi u svetu, prođu kroz nekoliko ruku.
- U istočnoj Srbiji cela sela traže arheološko blago. Prema zakonu o kulturnim dobrima, sve što se nađe na teritoriji Srbije, i pod zemljom i pod vodom, pripada Srbiji i treba da se prijavi. Ali ovde se zakon ne poštuje, a za to krivično delo kazne su do pet godina zatvora. Međutim, do hapšenja i suđenja retko kada i dolazi. U proseku, na godišnjem nivou dobiju se tri uslovne kazne - objašnjava Filipović:
Grčka, koja živi od turizma i svoja arheološka nalazišta izuzetno čuva, rešila je to tako što je uvela drastične kazne. Tri osobe u Grčkoj osuđene su na doživotnu robiju jer su prekopavale nalazište iz VI veka.
Važna zaštita
Arheolog i predsednik Srpskog arheološkog društva dr Adam Crnobrnja kaže da je najvažnije podići svest ljudi i istaći da je arheološko blago neobnovljiv resurs i da arheološko nasleđe pripada svim građanima Srbije:
- Da bismo zaštitili arheološko blago, Srpsko arheološko društvo, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, pokrenulo je projekat ‚‘Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa‘‘. Ukazivanjem na dobre i loše primere delovanja lokalnih samouprava, može se popraviti odnos prema arheološkom nasleđu.
Silvija Slamnig