Očevi koji sami odgajaju svoju decu ponekad su, kažu, jako usamljeni, pitaju se kako bi bilo bez mališana, a potom ih proganja savest jer uopšte o tome razmišljaju.
Samohrani očevi progovorili su o svojoj svakodnevici, mislima i iskustvima. Bili su iskreni, jer im je pružena mogućnosrt da ostanu anonimni i tako izbegnu osudu pojedinaca, rodbine i poznanika.
Ovo su njihova iskustva:
- Ja sam samohrani otac i stalno izmišljam izgovore svojim prijateljima kada me zovu napolje. Osećam kako niko ne može paziti na moju ćerku kao ja. Njoj je moje vreme potrebnije nego drugima.
- Obožavam da budem samohrani otac. Ali jednostavno poželim barem jednom u mesec dana ponovo biti mladić koji izlazi s prijateljima i zbog te želje imam grižu savest.
- Nikada nisam mislio da je biti samohrani roditelj tako teško. Ipak, svako jutro nakon buđenja najprije zagrlim svoje dete.
- Sam odgajam svoju decu zadnjih 13 godina, a kako napuštaju naš dom moj osećaj usamljenosti je sve veći. Mnogo je gore nego što sam zamišljao.
- Stalno govorim sinu koliko ga volim. On mi je najvažniji na svetu i osećam se prazno čim nismo zajedno.
- Kao samohrani otac počinjem da shvatam da možda više nikada neću imati šansu da izađem sa nekom ženom.
- Samohrani sam roditelj, a u vojsci sam. Zato se često pitam bi li mojoj kćeri bilo bolje bez mene.
- Imam puno vlasništvo nad sinom, a uz to sam i policajac. Svaki put kod opraštanja od sina strahujem da me više neće videti.
- Teško je. Ja vodim sina na fudbal ili plivanje, pa sedim sam dok su mame druge dece na okupljanju i druže se. Tad se osećam kao čudak.
- Stalno slušam "samohrane majke sve moraju raditi, sav teret je na njima", ali i nama samohranim očevima je tako.
- Polovicu slobodnih devojaka, koje bi inače bile zainteresovane za mene da nemam decu, sad ne zanimam.
- Volim svoju decu više od svega, ali ponekad pomislim kakav bi mi život bio bez njih i tad osećam grižu savest.
Kurir.rs/24sata.hr, Foto: Profimedia