SAŠKA POBEGLA IZ UKLETOG STANA: Živela u zgradi u kojoj je ubijena Ksenija Pajčin
Pevačica je stalno nalazila tragove vradžbina, bila je na korak od razvoda, izbegla je silovanje na ulazu zgrade, karijera joj je bila na dnu... Zato je rešila da se odseli
Saška Karan odselila se iz zgrade u kojoj je ubijena njena koleginica Ksenija Pajčin jer je verovala da je to mesto ukleto.
Težak period
Pevačica je od novembra 2002. do juna 2010. godine živela u stanu u beogradskoj Nikšićkoj ulici, gde je dens zvezdu 16. marta 2010. ubio maneken Filip Kapisoda, a zatim izvršio samoubistvo. Učesnici „Zadruge“ dešavale su se čudne situacije - porodica joj se raspadala, bila je na korak od razvoda, izbegla je silovanje, nailazila je na tragove vradžbina...
Folkerkina majka Anđelka potvrdila je naša saznanja.
- Saška je s mužem Aleksandrom i ćerkom Miljom svakodnevno doživljavala pakao u starom kraju. Iznajmljivali su stan baš u zgradi u kojoj je živela Ksenija Pajčin. S njom se nisu družili, ali redovno su razgovarali kada se sretnu. Saška ju je volela i uvek ju je hvalila. Kada je devojka ubijena, moja ćerka je to teško podnela. Čak joj ni na sahranu nije otišla jer je bila potresena. Od te večeri počele su da se dešavaju još čudnije stvari - kaže Saškina majka i dodaje:
Našla kosti na pragu
- Saška je imala problem s ćerkom, koja je noćima plakala zbog košmara, svađala se s mužem i malo je falilo da se razvedu jer su njemu pakovali aferu s radnicom, karijera joj je bila na samom dnu... Stalno je čula neke čudne krike, nalazila je kosti na pragu, čak je malo falilo da bude silovana na ulazu. Komšije su takođe prolazile kroz agoniju, mnogi su prodavali stanove i odlazili odatle. Pričalo se da je to mesto ukleto jer je nekada tu bio logor u kom su Nemci ubijali Srbe. Više nisu mogli da izdrže i otišli su dva meseca posle Ksenijine smrti.
Pozvali smo i Saškinog muža Aleksandra Gazivodu, koji je takođe potvrdio naša saznanja.
- Tačno je sve. To je loš period. Jedva smo spasli živu glavu - kaže Aleksandar.
Kurir / Marija Dejanović
Foto: Marina Lopičić, Privatna arhiva