Pre 37 godina, Amerikom je odjeknula vest o dečaku Džimiju, narkomanu i budućem dileru. Novinarka Dženet Kuk je njegovu priču ovekovečila u reportaži "Džimijev svet" koja joj je donela i Pulicerovu nagradu za novinarstvo.
"Džimi ima osam godina i pripada trećoj generaciji zavisnika od heroina, starmali dečak crvenkastoplave kose i toplih smeđih očiju čije tamne mršave ruke poput pega prekrivaju tragovi uboda igle", pisalo je na samom početku reportaže iz Vašington posta.
Međutim, ispostavilo se da dete zavisno od droge čija je sudbina izazvala opšte sažaljenje zapravo nikada nije postojalo. Tek nakon što je Kukova dobila uglednu Pulicerovu nagradu za priču, konstrukcija od laži srušila se kao kula od karata.
Kako je moglo da se desi da čak i veoma iskusni medijski profesionalci poput glavnog i odgovornog urednika Bena Bredlija i njegovog zamenika Boba Vudvorda, koji je učestvovao u razotkrivanju skandala "Votergejt", nasednu na priču mlade prevarantkinje?
Dženet Kuk je imala dar za pisanje i zračila je posebnim šarmom, koji je pratila dobra doza ambicioznosti. I boja njene kože odigrala je važnu ulogu. Uspeh tamnopute novinarke u to vreme došao je kao naručen intelektualcima koji su podržavali pokret za građanska prava.
Imala je 25 godina kada je 1980. počela da radi za Vašington post, ali ju je mučilo što piše samo za nedeljni dodatak.
U potrazi za dobrom pričom, Kukova je počela da istražuje narko-scenu u Vašingtonu i tada je navodno upoznala tamnoputog dečaka zavisnog od droge, koga je nazvala “Džimi”.
Tokom višenedeljnog rada snimila je dva intervjua od po sat vremena, prikupila 145 stranica beleški i dovoljno materijala o pozadini priče. Sa urednicima se dogovorila da pravi identitet ljudi iz intervjua neće biti otkriven.
Reportaža je objavljena 28. septembra 1980. godine pod naslovom “Džimijev svet” i odjeknula je kao bomba.
Očekivalo bi se da će opis starmalog deteta, kome majčin dečko pred novinarkinim očima ubrizgava heroin u venu, navesti čitaoce da posumnjaju.
Osmogodišnjak, koji navodno sebe u budućnosti vidi kao dilera drogom, izjavljuje kao pravi profesionalac zašto uvek pažljivo prati nastavu matematike: “To će mi biti potrebno kada kasnije budem nešto prodavao”.
Čitaoci su se odmah solidarisali s Džimijem, ali je crnačko stanovništvo u Vašingtonu kritikovalo list zato što krije identitet dečaka kome je potrebna pomoć. Gradonačelnik Marion Beri je nakon toga naredio da se pretraži svaki ugao Vašingtona, ali dete nije nađeno.
Na kraju je novinarka zajedno s kolegama morala da ode u Džimijev kraj, koji, kako se ispostavilo, uopšte nije poznavala. Izvukla se zahvaljujući slučajnosti: budući da je gradska vlada bila na udaru zbog nesposobnosti da se izbori s problemom narkomanije, gradonačelnik je javnosti servirao drsku laž: dečak je poznat vlastima i nalazi se na lečenju. Malo kasnije su objavili da je mrtav.
U aprilu 1981. Dženet Kuk postala je prva Afroamerikanka koja je dobila prestižnu Pulicerovu nagradu. Snovi su joj se ostvarili, a onda je list u Ohaju, iz koga je prešla u Vašington post, video njenu zvaničnu biografiju, koju je objavio "Asošijeted pres".
U njoj je bilo još više izmišljenih detalja, nego u nakićenoj biografiji, koja joj je obezbedila posao u “Vašington postu”. Kada su glavni urednik Bredli i novinarska zvezda Vudvord obavešteni o tome, ispitivali su je sve dok u suzama nije priznala da je lagala.
Kada je dala otkaz i vratila Pulicera, čuveni pisac Gabrijel Garsija Markes je rekao da je nepravedno što je dobila nagradu za novinarstvo, ali takođe i šteta što nije dobila Nobela za književnost. Posle svega, nestala je iz javnosti.
Kurir.rs/Spiegel.de
Foto: Youtube/Printscreen