Doktori u Holandiji više nisu u stanju da se izbore sa velikom količinom zahteva za eutanazijom, pri čemu se među onima koji su izrazili želju za umiranjem sada ne nalaze samo neizlečivi bolesnici, nego i jednostavno oni građani koji osećaju melanholiju i koji su izgubili smisao života.
Dusburg učestvuje na 23. međunarodnoj konferenciji „Vrednosti i interesi u svetu koji se menja: hrišćanski pristup“, Fonda jedinstva pravoslavnih naroda (FJPN), koja se od 27-30 marta održava u Nemačkoj.
Prema ocenama Dusburga, u ovom trenutku u mnogim zemljama EU „predate su zaboravu takve socijalne strukture kao što su porodica i crkva“, a istovremeno, kako je on istakao, „na Zapadu je porastao nivo tuge, uznemirenosti, gubitka smisla za životom“, događa se mnogo više ubistava.
„U Holandiji je porastao broj zahteva za eutanazijom na osnovu psihološkog neshvatanja, neprihvatanja stradanja… Broj zahteva za eutanazijom u zemlji prevazilazi fizičke mogućnosti lekara za ostvarivanje tog posla“, rekao je Dusburg, podsetivši da je u Holandiji eutanazija podržana na državnom nivou. Stručnjak nije naveo konkretne brojke, saopštavaju RIA Novosti.
U oktobru prošle godine, zapadni mediji su saopštavali da vlada Holandije priprema zakonski projekat koji dozvoljava vršenje eutanazije i u odnosu na one koji žele da umru ne po medicinskim pokazateljima – nego su se prosto umorili od života i žele da umru. Pretpostavlja se da će dokument biti razrađen do kraja 2017. godine, posle konsultacija sa stručnom zajednicom.
Holandija je postala prva zemlja koja je legalizovala eutanaziju 2002. godine za neizlečive bolesnike koji trpe teške fizičke bolove. Ranije je saopštavano da je 2015. godine u Holandiji bilo registrovano više od 5.500 slučajeva eutanazije, koja se danas praktikuje i u nizu drugih evropskih zemalja.
„Sada se pitanje postavlja na sledeći način: čak i onaj ko ne strada od neizlečive bolesti, nego prosto stariji ljudi koji osećaju tugu i gubitak smisla života, moraju imati pravo na eutanaziju. Pa i u slučaju zdravog čoveka, koji se jednostavno ne oseća psihološki dosta udobno, kao stariji čovek… I ta ideja se protura“, rekao je Dusburg.
Belgijski društveni delatnik je naveo primer: za vreme nedavne izborne kampanje u Holandiji, tokom društvenih rasprava na televiziji, muškarac od 56 godina se direktno obratio društvu sa pitanjem: „Meni nije 75 godina, kada se omogućava eutanazija, ja sam generalno zdrav čovek, no ja ne želim da živim i ne vidim smisao života – na koji način mi se može pomoći da umrem?“
Prema rečima Leo Van Dusburga, filozofska osnova koja se podvodi pod dozvolu eutanazije, ogleda se u tome što „svako ima pravo da raspolaže sopstvenim životom i da ga okonča onako kako on smatra da je potrebno“. Međutim, ovaj pristup je nepravilan, smatra predstavnik EHPP. Umesto da se razočaranim ljudima pomogne da umru, potrebno je pomoći im da ponovo pronađu smisao postojanja, „nađu im mesto među živima“.
„Autonomija individuuma postaje ideologijom, ciljem i svojevrsnom religijom. To nam pokazuje bankrot društva. Ljudi na Zapadu nikada nisu bili toliko materijalno „zabrinuti“ i toliko zli, nezadovoljni životom…Mi hrišćani imamo drugo shvatanje slobode od ljudi sekularnog sveta: oni shvataju slobodu kao slobodu „od“. Od svega što može da ograniči njihovu autonomiju individuuma. Mi smatramo da je sloboda - u stvari sloboda „za“. Za ljubav prema bližnjem, za služenje Gospodu“, izjavio je stručnjak.
Dusburg je pri tom skrenuo pažnju na pojačani pritisak na lekare u Zapadnoj Evropi, koji se ne slažu sa sprovođenjem abortusa i eutanazije. „Danas se u Evropi razmatra pitanje o tome da se zabrani doktorima da se protive abortusu iz religioznih ubeđenja i iz tog razloga što oni gaze Hipokratovu zakletvu - da štite čovekov život i da ga nikada ne oduzimaju“, konstatovao je on.
Kurir.rs/ Carsa, Foto: Profimedia