Pomorci sa ponosom nose minđuše kao znak njihovih putovanja. Naušnice su mladim mornarima davane da bi obeležili svoj prvi prelazak ekvatora, ili kada su prelazili opasne vode Kejp Horna, najjužnijeg dela Južne Amerike.
Minđuše su nosili i zbog sujeverja.
Neki pirati su bili uvereni da bi nošenje minđuša moglo da poboljša loš vid, jer su verovali da plemeniti metali u minđuši poseduju čarobne moći isceljenja. Druga priča je bila da će probušene uši sprečiti morsku bolest. Drugi su verovali da je zlatna minđuša služila kao zaštitni talisman i da čovek koji je nosi ne može da se utopi.
Ovo se, naravno, često pokazalo kao neistinito. Ali postojao je jedan jako bizaran, ali praktičan razlog. Naime, minđuše od srebra ili zlata bile su dovoljno vredne da plate mornarsku sahranu ako bi telo isplivalo na obalu.
Neki pomorci su čak i gravirali ime luke iz koje su poreklom na unutrašnjoj strani minđuše, tako da bi njihova tela mogla biti poslata porodicama radi sahrane. Ako je čovek poginuo na brodu, minđuše su "pomagale" u tome da se pokriju troškovi transporta kući, tako da ne bi bio sahranjen na moru ili na stranom tlu.
Ali naušnice u obliku kruga služile su i jednoj zaista korisnoj nameni. "Pirati, pogotovo oni koji su pucali sa brodove iz topova tokom bliskih borbi protiv neprijatelja, natapali su svoje minđuše voskom kako bi ih koristili umesto čepa za uši.", piše Daug Lenok u knjizi "Sada znate knjigu velikih odgovora".
Nošenje minđuša nije štitilo gusare od utapanja, morske bolesti ili popravljalo vid, ali bar je pomoglo da ih zaštiti od gubitka sluha.
(Kurir.rs/Livescience)
Foto Profimedia