Svaka nevolja uči nas nečemu. Zato bi trebalo pre nego što krenemo da rešavamo problem, da se vratimo korak nazad i pogledamo širu sliku.
Razumevanje poteškoća i izazova je ključno rješenje. Na kraju krajeva, to je bio Ajnštajnov moto!
Redefinišite problem
Izbor pravih reči uvek igra važnu ulogu u rešavanju problema. Kada ste suočeni sa teškim zadatkom, budite sigurni da ste ga dobro formulisali.
Zauzmite „ptičju“ perspektivu
Svaka poteškoća predstavlja mali deo nečeg većeg. Kao što možemo da pristupimo problemu sa različitih strana, tako možemo da ih delimo i po „težini“. Ako osećate da se davite u detaljima, gubite vidik sa glavnog problema, probajte da se izdignete, i zauzmete položaj sa kog najbolje vidite zadatak.
Razmišljajte o načinima na koje bi situacija mogla da se razvija
Pre nego što pristupite rešavanju problema, uverite se da ste razmislili o mogućnostima – na koje sve načine bi situacija mogla da se razvija. Pokušajte da predvidite različite ishode svojih akcija što dalje stvara odlične šanse za pronalaženje novih i sveobuhvatnih rešenja.
Koristite maksimalno efektivan jezik
Stvorite pozitivne motivacije. Afirmativne rečenice imaju veću motivacionu moć i pomažu vizualizaciju za pronalaženje rešenja. Postoji stvarna razlika između primera kada neko kaže „Ja ću ostaviti pušenje“ i „Ja ću produžiti svoj život“. Formulišite problem kao pitanje. Ljudski mozak je sklon zagonetkama. Kada je „zagolican“ interesantnim pitanjem, naš mozak je u stalnoj potrazi za odgovorom čak i kada nismo svjesni toga.
Neka problem djeluje fascinatno. Probajte da se oraspoložite kada formulišete problem. Uverite se da je zadatak zvuči primamljivo. To se može videti i na primeru:
Jedno je reći: „Napravit ću svoj blog,“ a sasvim nešto drugo „Inspirisaću čitaoce da žive srećan i (zdrav) život.“
Kurir.rs/Bizlife, Foto: Profimedia