Supervulkani na Zemlji, od Vezuva do Krakataua, prouzrokovali su globalna uništenja kroz istoriju, ali to nije ništa u poređenju sa eksplozijama koje predstoje, upozoravaju naučnici.
Prema njihovim tvrdnjama buduće erupcije mogle bi da gurnu Zemlju u seriju "godina bez leta". Istraživači su napravili projekcije prateći vulkanske aktivnosti i njihovu dosadašnju učestalost, sa posebnom pažnjom na kataklizmičke erupcije, poput one u Indoneziji u aprilu 1815. godine.
Otkrili su da bi posledice, ukoliko bi se takva erupcija dogodila 2085., bile još katastrofalnije, sa većim globalnim padom temperature. Oni su objasnili da bi najveću razliku napravilo izmenjeno stanje okeana.
Okeani imaju veliku ulogu u ublažavanju, ali istovremeno i u produžavanju površinskog hlađenja, kaže vođa studije, dr. Džon Fasulo. Otkako postoji meteorološka dokumentacija, 1816. godina je bila najbizarnija od svih godina. Nazvana je "godina bez leta", s vrlo neobičnim vremenskim prilikama.
Naime, dok su januar i februar bili donekle hladni, u martu je počelo jezivo zahlađenje. U aprilu i maju kiša nije prestajala da pada. U junu i julu svakodnevno je bio mraz, a u Njujorku je palo oko metar snega. Evropu je pogodilo ogromno nevreme, a brojne reke su se izlile iz korita.
Sve je to nanelo ogromne štete poljoprivredi širom sveta, a cena hrane se udesetostručila. Iako je cela planeta bila u čudu i uporno iščekivala leto koje nije došlo, već je naprosto došla zima, pa jesen, pa zima, nije bilo objašnjenja za tu pojavu.
Tek 1920. je američki naučnik Vilijam Hamfriz objasnio je taj klimatski fenomen. On je otkrio da je vulkan Tamboru u aprilu 1815. eruptirao i da je tada u atmosferu poslao oblake vulkanskog pepela.
Velik deo severne hemisfere bio je prekriven pokrivačem prašine i prljavštine, no tek u junu 1816. je postalo jasno da nešto nije u redu. Hladno vreme zimskih meseci naprosto nikada nije prestalo. Mraz je uništio sve useve, a glad koja je nastupila posle toga dovela je do nerede, pobuna, uništenja čitavih zajednica, a povećala se i stopa zločina.
Godina bez leta je prema brojnim naučnicima glavni krivac za izbijanje jedne od najsmrtonosnijih epidemija tifusa u istoriji. Dok je hladnoća paralizovala severnu hemisferu, monsuni su opustošili južnu, pomažući širenje epidemije kolere, ubijajući desetine hiljada ljudi.
Naučnici posle preciznog merenja vulkanske aktivnosti, upozoravaju da nam preti upravo ovakvog scenario, i da se na vreme treba pripremiti za njega i obezbediti zalihe hrane.
Kurir.rs/express.hr
Foto printscreen Facebook
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Zemun pod ledom iz vazduha