Desetine ratnih brodova za koje se veruje da se na njima nalaze ostaci hiljada britanskih, američkih, australijskih, holandskih i japanskih mornara iz Drugog svetskog rata ilegalno su opljačkali ronioci, otkriva britanski Gardijan. Analiza otkrivenih brodova dovela je do zaključka da je oko 40 ratnih brodova već delimično ili potpuno uništeno. Njihovi trupovi možda su sadržali posmrtne ostatke 4.500 članova posade. Vlade strahuju da će drugi neoznačeni grobovi takođe biti oskvrnjeni. Stotine drugih brodova - uglavnom japanskih plovila koja mogu da sadrže ratne grobove desetine hiljada članova posade ubijene tokom rata - ostaju na morskom dnu. Raspadnute 70-godišnje olupine obično se prodaju kao otpad, ali brodovi takođe sadrže vredne metale kao što su bakreni kablovi ili propeleri od fosfora i bronze.
Stručnjaci kažu da bi pljačkaši mogli da traže još dragocenije blago - čelik napravljen pre vremena nuklearnog testiranja, koje je ispunilo atmosferu zračenjem. Ovi potopljeni brodovi jedan su od poslednjih izvora "čelika niskog pozadinskog zračenja", gotovo bez zračenja i od krucijalne su važnosti za neku naučnu i medicinsku opremu.
Gardijan je prošle godine otkrio da su olupine nekih od najzanimljivijih britanskih ratnih brodova ilegalno završile u starom gvožđu, što je dovelo do velike zabrinutosti među veteranima i arheolozima, koji su optužili vladu Ujedinjenog Kraljevstva da nisu reagovali dovoljno brzo da zaštite podvodne grobnice. Tri su broda - "HMS Ekseter", "HMS Enkaunter" i "HMS Elektra" - imali tela više od 150 pomoraca. Svi su potopljeni tokom operacija u Javi 1942. godine, jednom od najkrvavijih pomorskih sukoba na moru tokom rata. U 2014. godini pronađeno je da su olupine "HMS Repulsa" i 2HMS Prins of Vels" kao i grobnice više od 800 mornara kraljevske mornarice oštetili ilegalni ronioci.
Ministarstvo obrane Velike Britanije zatražilo je od Indonezije da štiti brodove u svojim vodama. "Vojna olupina trebala bi da ostane neometana, a oni koji su izgubili život na brodu trebalo bi da počivaju u miru", izjavio je PR ministarstva. Od tada su ronioci u Maleziji poslali fotografije Gardijanu koje su pokazale uništenje trojca japanskih brodova potopljenih u blizini obale Bornea 1944. godine tokom rata u Tihom okeanu. I jedan od najmoćnijih australijskih brodova, krstarica "HMAS Pert", takođe je razbijen.
Džejm Hanter, iz Australijskog muzeja pomorstva, bio je jedan od ronioca koji su otkrili u kakvom je stanju "Pert". Rođen u SAD-u, sa ocem roni od svoje devete godine i radio je kao pomorski arheolog već skoro dve decenije, uključujući i za arheološku ekipu koja je istraživala američku podmornicu iz njihovog građanskog rata "H L Hanlej". Tokom svoje karijere, Hanter je čuo za delimično izvlačenje olupina - krađa propelera i topova, a ponekad i lične stvari posade. Ali prošle godine, čuo je priče iz ronilačke zajednice u Indoneziji da su brodovi izvučeni u celosti.
"Bavim se ovim već 20 godina, a nikada nisam čuo za istorijsku olupinu, naročito veliki čelični trup od 8.000 tona, koja je potpuno uklonjena. Nisam mogao da verujem", rekao je on. Ali mesec dana kasnije, posmatrajući vodu u Javanskom moru, Hanter je video da su ronioci "raskomadali Pert od jednog do drugog kraja".
"Možete onda otići u ratno groblje i iskopati leševe vojnika. Uopšte ne vidim razliku", rekao je Hanter, koji dolazi iz vojne porodice. "Bio sam užasnut."
Američka vojska je poslala nekoliko misija u Indoneziju kako bi pokušali da zaštite svoje olupine. Veliki brodovi sa dizalicama snimljeni su iznad mesta izvlačenja, često sa ogromnim količinama čelika na palubama. Na dnu mora ronioci su pronašli brodove presečene na pola. Mnogi su bili potpuno uklonjeni, ostavivši iza sebe samo brodske daske. Kambodžanski, kineski i malajski brodovi bili su uočeni iznad brodskih olupina. U nekim su slučajevima njihove posade uhvaćene. U jednom slučaju, pljačkaši su pokazali pismo sa Malezijskog univerziteta gde piše da je rad odobren kao "istraživanje".
Istražiteljima nije jasno zašto bi iko išao na dno mora da izvuče čelik, a posebno ih je zbunjivalo to što su ignorisali modernije brodove u puno boljem stanju. "Ako pogledate iznos novca koji biste potrošili za spasavanje, da biste dobili samo hrpu zarđalog metala, to jednostavno ne izgleda kao dobro poslovanje", rekao je Hanter.
Jedno objašnjenje je da su ti brodovi poslednji primerci čelika bez pozadinskog zračenja i njihovi trupovi mogu da se koriste u izradi preciznih mernih instrumenata kao što su famozni Gajgerovi brojači ili senzori za svemirske letelice. Krajem prošle godine pokrenuta je međunarodna istraga zbog misterioznog nestanka tri holandska ratna broda iz Drugog svetskog rata koji su nestali sa dna Javanskog mora u blizini obale Indonezije. Holandsko ministarstvo odbrane potvrdilo je da su ostaci dva broda uništenih 1942. godine potpuno nestali. Veliki delovi trećeg broda takođe nedostaju.
Ostatke brodova su prvi put našli amaterski ronioci 2002. godine ali nedavna ekspedicija povodom 75. godišnjice bitke na Javanskom moru otkrila je da su brodovi nestali. Sonarskim pregledom utvrđeno je da su tragovi brodova još uvek na dnu mora, ali sami ostaci brodova su nestali, pisao je nedavno britanski Gardijan.
"Ostaci "HNLMS De Rajtera" i "HNLMS Java" potpuno su nestali. Veliki delovi "HNLMS Kortenaera" takođe nedostaju", rekli su Holanđani. Bila je to jedna od najkrvavijih bitaka u tom delu sveta, a saveznici su izgubili šest brodova i više od 2.000 mornara. Japanci su izgubili jedan brod i manje od 40 mornara je ubijeno. Više od 900 Holanđana je poginulo, a oko 250 Indonežana holandskog porekla im se pridružilo u vodenom grobu. Olupine brodova proglašene su svetim ratnim grobljem.
"Istraga je pokrenuta da bi se ustanovilo šta se dogodilo sa olupinama. Skrnavljenje ratnih grobova ozbiljan je prekršaj", dodali su iz holandskog ministarstva obrane. Mesecima nakon tog misterioznog nestanka polako je počela da se raspliće priča o velikom biznisu i milionskoj zaradi od izvlačenja smeća s dna mora.
Međutim, priču treba početi s rastom popularnosti rekreativnog ronjenja i Australijancem Kevinom Denlajem. On je početkom devedesetih godina prošlog veka bio predvodnik revolucije u ronjenju. Tada se počelo sa eksperimentisanjem sa raznim gasovima poput helijuma, a sve kako bi ljudi mogli da rone dublje i duže nego ikada pre. Nove tehnologije omogućile su i nove zarone. Po prvi put su ljudi mogli da posete vodene grobove američkih i japanskih mornara oko Guadalkanala. Kad je istražio šta se istražiti moglo, okrenuo se Javanskom moru i potopljenim holandskim brodovima. Olupine se nalaze na pedesetak metara dubine i svaki zaron nosi opasnost od dekompresijske bolesti. Snažne struje redovno odnesu čak i najiskusnije ronioce, a ni loša vidljivost ne pomaže tokom zarona. Kako je ranije spomenuto, Denlaj i njegova ekipa otkrili su prvi brod 2002. godine i trebalo im je još šest godina sporog rada na brodu "MV Empres" da bi otkrili i poslednji brod.
On kaže da je samo kapetan "Empresa" znao tačne koordinate svakog broda, a i to je preneo samo mornaricama kojima su brodovi pripadali tokom rata. Uprkos naporima da sačuvaju lokacije tajnim, uskoro su pojedinci počeli da dolaze. Zbog tamošnjih uveta ipak nije bilo redovnih posetilaca, ali svejedno su neki ostaci brodova polako nestajali. Većina brodova je ipak ostala netaknuta sve dok nisu potpuno nestali.
Kako je objavio portal Autsajd onlajn, azijskim vodama već godinama nesmetano se dešavaju ilegalne operacije izvlačenja brodova, a posebno u Južnom kineskom moru gde relativno siromašne države jednostavno nemaju dovoljno resursa za patroliranje ogromnim otvorenim morima. A nagrada za ilegalne zarone je ogromna. Samo jedna kontrolna ploča dostiže cenu od 5.000 dolara na otvorenom tržištu. Bronzani propeleri, teški i po nekoliko tona, mogu doneti i po pola miliona dolara na otkupu otpada.
Najčešće ti "gusari" uzimaju samo vrednije delove brodova, ali s vremenom se prebace i na aluminijum. Uglavnom je reč o malim ribarskim brodovima koji se privežu u blizini olupine i onda po jedan ili dva ronioca idu u morske dubine kako bi pronašli neke vrednosti. Čak i kad uzmu sve, najčešće ostanu barem šrafovi i ekseri. Zbog toga je slučaj nestalih brodova još čudniji. Nisu ostali čak ni šrafovi.
"To je jako neobično, barem prema mom iskustvu u azijskim vodama. Obično ostane barem neki kostur, ali sada je ostao sam trag na morskom dnu", kazao je svojevremeno Denlaj.
(Kurir.rs/Express.hr/R.Okić)
Foto AP