Trajno zatvorena u pastelnoplavu spavaću sobu s pogledom na travnjak koji se protezao oko vile na granici sa Bulonjskom šumom u Parizu. Vojvotkinja od Vindzora bila je zatočenica u sopstvenom domu.
Odbačena od kraljevske porodice, i bez svoje porodice i prijatelja koji bi je mogli zaštititi, Volis Simpson bila je bespomoćna, zlostavljana, zatočena, često omamljena sedativima i beznadežno usamljena. Zdravlje je nije služilo, a pamćenje joj se pogoršavalo, što je njena advokatica Suzan Blum vešto koristila, piše Hugo Vikers.
Žrtva okrutne advokatice
Biograf britanske kraljevske porodice, objavio je knjigu "Iza zatvorenih vrata" o životu Volis Simpson, Amerikanke zbog koje se britanski kralj Edvard VIII odrekao krune.
Dejli Mejl objavio je ovu tragičnu priču o usamljenoj ženi koja je postala žrtva okrutne advokatice. Volis se, tvrdi ovaj list, strašno bojala Suzan Blum, ali u septembru 1975., kada joj je advokatica donela neke dokumente, krhka starica smogla je snage da kaže šta misli.
– Mrzim te – viknula je na advokaticu Blum, koja više nije ulazila u njenu sobu dok vojvotkinja nije izgubila moć govora.
Ipak, Volis je skupo platila ispad.
Blum, koju Vikers opisuje kao sotonsku figuru, počela je da objavljuje ljubavna pisma Volis i Edvarda kao i da prodaje dragulje iz njene slavne kolekcije.
Volis nije bila klasična lepotica, ali je osvajala inteligencijom i duhovitošću, a još više elegancijom i stilom.
– Nisam baš nešto za gledanje, pa se moram obući bolje od svih – govorila je Volis, čija je deviza bila da žena ne može biti prebogata ni premršava.
Živela je na šampanjcu, votki i sitnim zalogajima, a kreacije Diora, Živanšija i Koko Šanel upotpunjenavala je nakitom najboljih draguljara izrađenim posebno za nju.
Posljednjih deset godina bogata udovica bila je u dronjcima
Svet se decenijama divio njenom glamuroznom stilu, ali poslednjih deset godina bogata udovica bila je u dronjcima. Frizer nije smeo da je posećuje, a skupu kozmetiku zamenila je jeftina. Jedna od retkih osoba koje su je smele videti, njena noćna medicinska sestra od 1976. do 1986. Elvira Gozin, rekla je da je Volis umrla u bedi.
Dva puta je dolazila u London da o tome obavesti kraljevsku porodicu, ali joj nisu pomogli.
Vojvoda i vojvotkinja od Vindsora (titula koju je Edvard dobio nakon abdikacije) u vilu dvadesetak minuta udaljenu od centra Pariza doselili su se 1953. Kuća nalik na minijaturnu palatu bila je središte bogatog društvenog života. Edvard i Volis ugostili su Marlen Dtrih, Mariu Kalas, Liz Tejlor i Ričarda Bartona, japanskog cara i caricu...
Britanska kraljevska porodica ih je odbacila, ali za moćne i slavne bili su neodoljivi iako su pre, za vreme, pa i nakon Drugog svetskog rata bili simpatizeri nacizma. Decenijama su uživali u "zlatnom životu".
Nije znala da živi bez vojvode
Čak je i američki predsednik Nikson organizovao večeru za njih u Beloj kući. No, u maju 1972. godine 77-godišnjem Edvardu dijagnostfikovan je rak grla, a preminuo je u roku od deset dana.
I dve godine mlađa Volis bila je bolesna, njeno psihičko stanje bilo je katastrofalno. Nije znala da živi bez vojvode. Suzan Blum videla je u tome priliku.
Vindzorove je upoznala dok je njen suprug bio njihov advokat za poslove u Francuskoj, a kada je postala udovica, preuzela je posao. Nakon vojvodine smrti počela je rasterivati ljude oko Volis, uglavnom uveravajući bolesnu i smušenu vojvotkinju da je potkradaju.
Rešila se Volisinih bliskih prijatelja koji su uz nju bili godinama. Na Božić je Volis pala iz kreveta i slomila kuk.
Advokatica je imala potpunu kontrolu nad njom
Iako je bila u strašnim bolovima, u bolnicu su je odveli tek nakon nedelju dana. Dok je bila tamo, Blum ju je nagovorila da otpusti britanskog advokata Ser Godfrija Morleja pa je tako postala njena jedina pravna zastupnica.
Odmah je napravila sporazum prema kom vojvotkinja imovinu ostavlja francuskim muzejima, a zauzvrat joj francuska vlada neće naplaćivati porez na kuću.
Blum je zbog toga dobila orden Legije časti. Potpunu kontrolu nad Volis stekla je nekoliko godina posle, kada je otpustila njene dve verne sekretarice.
Krajem 1975. Volis je pukao čir na želucu, što je dovelo do teških unutrašnjih krvarenja, od čega se nikad nije oporavila. Po povratku iz bolnice Blum je naredila osoblju da vojvotkinju drže na gornjem spratu.
Nakon vojvodine smrti izrazito društvena Volis trebala je prijatelje kao vazduh koji diše, ali sad je Blum određivala ko sme da je vidi. Nije puštala gotovo nikoga, govorila je da vojvotkinju gosti uznemiruju, a i kad bi pustila nekog, ostajala bi u sobi sa njima.
Ugledni estetski hirurg Robin Beare uspeo je da dođe do Volis, ali ona je bila tako drogirana sedativima da uopšte nije mogla da govori.
– Jedini znak da me prepoznala bila je suza na njenom obrazu – ispričao je uzrujani doktor.
Zadnje godine života provela je kao biljka
Volis nije imala dece i bila je strašno vezana za dva mopsa, ali Blum ni njih nije puštala u sobu govoreći da su puni klica.
Ljudi koji su poznavali Volis slažu se da bi bilo bolje da je otišla odmah nakon vojvode.
Poslednje godine provela je kao biljka, nepokretna i nema. Dok je još mogla da govori, sećaju se medicinske sestre, zbog bolova je molila Boga da je uzme.
Ruke su joj se od reumatskog artritisa tako deformisale da su joj morali prerezati burmu, a Blum je iskoristila što se vojvotkinja ne može ni potpisati.
U oktobru 1977. u sobu joj je poslala francuskog službenika s ugovorom kojim Volis daje Suzan Blum sva prava u pravnim poslovima. Volis nije razumela šta joj to čita pa je zamolila službenika da prevede dokument na engleski.
On se pravio da ne zna jezik i rekao joj je da se radi o stvarima na koje je već pristala.
– Oh, onda dobro – promrmljala je vojvotkinja.
Suzan Blum imenovala se "zaštitnicom plamena Vindsora". Postala je relativno poznata jer je radila na tome kako bi uverila javnost da Volis nije tražila Edvardu brak, niti da je htela da bude kraljica.
Ponašala se kao njena zaštitnica, a kod kuće joj je uskraćivala posete i komfor, zatvarala je i potkradala.
Blum je ipak tek nakon vojvotkinjine smrti 1986. na aukciju izložila najpoznatije primerke, poput Kartieove narukvice u obliku pantera, prodatu za 5 miliona evra i broš u obliku flaminga prodatog za skoro 2 miliona evra.
Među ovim predmetima bio je i Volisin dar Edvardu iz 1935. zlatna kutija za cigare s ugraviranom kartom sveta na kojoj su važni gradovi bili obeleženi draguljima.
Suzan Blum razgnevila je Francusku stavivši se na čelo ožalošćenih nakon vojvotkinjine smrti. Preminula je četiri godine posle Volis.
(Kurir.rs/Dnevno.rs)