Milijarde evra vredni poslovi, tajna bogatstva i neplaćeni porezi u koje su umešani šefovi država, plemićke porodice, sportske zvezde i ličnosti svetskog džetseta, isplivale su u javnost zahvaljujući istraživačkom radu koje su objavili nemački "Zidojče cajtung", britanski BBC i "Gardijan", kao i Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara.
Dokumenta su dobila naziv "Rajski papiri", sadrže 13,4 miliona datoteka, a ukazuju na grubo kršenje zakona u korist najbogatijih ličnosti i korporacija, koje na taj način štite svoje bogatstvo od obaveznog plaćanja poreza.
Jedan deo dokumentacije odnosi se na duboke veze Kremlja, Trampovog zeta i savetnika Džareda Kušnera sa IT gigantima Fejsbukom i Tviterom. Naime, "Rajski papiri" otkrivaju da su dve ruske državne kompanije, VTB banka i Gasprom, inače tesno povezane sa predsednikom Vladimirom Putinom, imale velike investicije u društvenim mrežama Fejsbuku i Tviteru, a da im je veza za finansiranje bio poslovni partner Džareda Kušnera. U pitanju ruski tehnološki magnat Juri Milner, koji inače ima deonice u kompaniji "Kadre", čiji su vlasnici Kušner i njegov brat Džošua.
Novo poglavlje u slučaju "rusko mešanje"
Ovo otkriće produbiće sumnje oko ruskog uticaja na američku politiku i navodnog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine. Podaci iz "Rajskih papira" sigurno će biti korišćeni u tekućoj istrazi koju vodi američki specijalni tužilac Robert Mjuler,a koja se tiče optužbi da je Kremlj putem Fejsbuka i Tvitera navodno podržavao kampanju Donalda Trampa na izborima 2016. i na taj način se najgrublje umešao u američki izborni proces. VTB banka i Gasprom su dve ruske kompanije koje su pod američkim sankcijama, a podatak da su investirali u Fejsbuk i Gugl dižu još veću prašinu u javnosti. Upravo zbog toga očekuje se da američki tužilac dodatno pritisne glavešine Fejsbuka i Tvitera da javnosti otkriju sve podatke i komunikaciju sa Moskvom pre i tokom predsedničkih izbora u SAD, ističe "Gardijan".
Aleksandar Veršbou, nekadašnji američki ambasador u Rusiji tokom mandata Džordža Buša, kao i specijalni izaslanik SAD u NATO tokom mandata Bila Klintona, rekao je da su "ruske državne institucije često korišćene kao oruđe za ostvarivanje Putinovih političkih projekata".
Veršbou kaže da su otkrića u "Rajskim papirima" zabrinjavajuća, naročito jer "ukazuju na trud Moskve da poremeti američku demokratiju i javno mišljenje".
"Sigurno je da je postojao širi plan, uprkos konstantnom Putinovom negiranju", rekao je bivši ambasador.
Ruske investicije u Fejsbuk i Tviter detaljno su opisane u "Rajskim papirima", a "Gardijan" navodi da Fejsbuk i Tviter "nisu bili svesni da je novac za ulaganje stizao iz ruske državne banke VTB, kao ni iz naftnog giganta Gasprom, koji je takođe pod kontrolom Kremlja".
"Ulagači nisu znali kuda ide njihov novac"
Investicije u Fejsbuk i Tviter išle su preko Milnerove kompanije DST Global, osnovane 2009. godine. U to vreme, Milner je udružio snage sa ruskim oligarhom Ališerom Usmanovim, koji je uložio ogroman novac u DST Global. Usmanov je inače suvlasnik premijerligaškog fudbalskog kluba Arsenal.
Ulaganje novca u Fejsbuk i Tviter bilo je i te kako isplativo, pa je Usmanov za uloženih 200 miliona evra zaradio milijardu. Svoje deonice Fejsbuka prodao je u spetembru 2013. godine. Ono što "Gardijan" ističe kao problematično je sledeće: informacije o ulaganju novca u Fejsbuk bile su javne, ali javnost nije znala za ulog ruskih državnih firmi u Tviter, inače Trampovu omiljenu društvenu mrežu. Te informacije bile su nepoznate.
Milner je rekao da je DST Global imao punu diskreciju kada je reč o investicijama. Istakao je da su on i ostali menadžeri nisu otkrivali ulagačima imena kompanija u koje je DST Global ulagao novac. Dodao je da su investitori poput VTB banke dobijali samo osnovne informacije o investicijama, koje su se ticale brojki, a ne imena.
"Nismo kupovali uticaj"
Juri Milner je u jednom periodu bio specijalni savetnik ruske vlade za pitanja tehnologije, i to kada je bio u posebnoj komisiji kojom je predsedavao Dmitrij Medvedev, nekadašnji predsednik a danas premijer Rusije.
Milner danas živi u Kaliforniji, tačnije u Silicijumskoj dolini, a do sada je uložio više od sedam milijardi dolara u 30 onlajn kompanija poput "AirBnB-ja", "Spotifaja", "Alibabe", JD.com"...
Milner je rekao da je tačno ruska VTB banka investirala u Tviter, ali da nije kupovala uticaj.
"Ti poslovi su bili samo mali deo mojih velikih investicija. Uz to, obavljani su kad su američko-ruski odnosi bili daleko bolji nego danas", rekao je Milner, ne precizirajući datum.
Milner oduševio Zakerberga
Juri Milner dobio je ime po Juriju Gagarinu, a rođen je u SSSR-u 1961. godine. Strudirao je teoriju fizike na Moskovskom univerzitetu, a 1990. seli se u SAD, gde nastavlja školovanje na univerzitetu Pensilvanija.
Nakon kratke epizode u Svetskoj banci u Vašingtonu, Milner se vraća u Rusiju i osniva Mail.ru, imejl i društvenu mrežu koja veoma brzo postaje veoma popularan i ispostaviće se, lukrativan projekat. Godine 2009. Medvedev ga poziva da se pridruži pomenutoj tehnološkoj komisiji, a kako je sam rekao, uloga mu je bila da savetuje ruske ministre i zvaničnike kako da potpuno prebace javne službe i servise na onlajn.
Osnovač Fejsbuka Mark Zakerberg čuo je za Milnera i bio toliko impresioniran njegovim meteorskim usponom da ga je pozvao da investira u Fejsbuk. Kada je 2009. Milner uložio 200 miliona u Fejsbuk, Zakerberg je rekao da je "odabrao njegovu firmu jer se isticala zbog globalne perspektive koju je imala".
"Verujem da sam u to vreme imao određenu ekspertizu koju je Mark Zakerberg veoma cenio", rekao je Milner.
Njih dvojica postaju bliski prijatelji, toliki da je Zakerberg bio pozvan na Milnerovo venčanje 2011, i to u vili od 100 miliona dolara, koju je Milner pazario u srcu Silicijumske doline. Dvojica tehnoloških magnata su međusobni savetnici po pitanju filantropije, a i dalje su u veoma dobrim odnosima, ističe "Gardijan".
Britanski list je razgovarao sa Milnerovim saradnicima, koji kažu da je Rus pokušao da osigura sredstva kod zapadnih banaka. Međutim, tamo je odbijen, zbog čega se nakon svetskog finansijskog kraha 2008. okrenuo ruskim institucijama, od kojih je dobio zeleno svetlo.
VTB banka - produžena ruka Kremlja
"Gardijan" piše da je ruska vlada ima snažan uticaj na srateške i poslovne odluke VTB banke, te da je ova banka dobila više subvencija od države nego bilo koja druga u Rusiji. Štaviše, rukovodstvo VTB banke se još 2009. hvalilo da su "njihove investicije ključne za ostvarivanje interesa države".
Uz to, VTB banka ima tesne veze sa bivšim KGB-om, današnjim FSB, ruskom obaveštajnom agencijom. Predsednik banke Andrej Kostin je bivši operativac KGB koji je izvršavao zadatke u inostranstvu. Nosilac je nekoliko državnih odlikovanja, od kojih mu je neke uručio i sam Vladimir Putin, inače takođe bivši KGB-ovac.
Juri Milner je negirao da je znao za veze VTB banke, koja je uložila 45% novca koji je DST Global investirao u Tviter, i ruskih obaveštajnih agencija.
"Nikada nisam radio za rusku vladu, niti dobijao novac od nje. Bio sam savetnik. Nikada nisam razgovarao sa ruskim vlastodršcima o društvenim mrežama. Politika me ne interesuje", rekao je Milner za "Gardijan".
Da li je Moskva jurila politički interes ili samo novac?
"Gardijan" ističe da nije jasno da li je Moskva imala političke ciljeve kada je ulagala novac u Fejsbuk i Tviter, ili je u pitanju bila puka želja da se zaradi novac. Izvori britanskog lista navode da je Fejsbuk pre izlaska na berzu 2012. godine sproveo opsežnu internu istragu o ruskim investicijama, ali da ona nije dala čvrste zaključke o potencijalnim "zadnjim namerama" Moskve.
S druge strane, u sklopu istrage FBI o navodnim vezama Kremlja i DOnalda Trampa, Fejsbuk je identifikovao 3.000 reklama i 470 lažnih profila koji su se bavili američkim izborima, a čije IP adrese vode poreklo iz tzv. "fabrike trolova" u Sankt Peterburgu.
Problemi za Kušnera
Tvrdnja da je Milner uložio 850.000 dolara iz svog porodičnog fonda u start-ap Kušnerovih "Kadre", stavlja zeta američkog predsednika u vrlo nezgodnu poziciju. Mladi savetnik Bele kuće je i ranije imao problema zbog svog biznisa, s obzirom da nije otkrio finansijske podatke svog poslovanja u kompaniji koje je zahtevala Kancelarija za etiku Vlade SAD. Pod pritiskom javnosti je sa zakašnjenjem otkrio da je njegov udeo u kompaniji vredan 25 miliona dolara.
"Gardijan" ukazuje na nelogičnosti vezane za Milnerovo učešće u finansiranju Kušnerove kompanije. Naime, "Kadre" je u saopštenju iz juna ove godine saopštio da je Milnerova investicija išla preko njegove kompanije DST Global. Međutim, na sajtu "Kadre" kompanije piše da je Milner kao fizičko lice investirao novac.
"Kadre" je privukao ukupno 133 miliona dolara investicija, od kojih su neke, pored Milnera, došle od drugih kontroveznih ličnosti. Jedna od njih je libertarijanski milijarder Piter Til, su-investitor "PejPala" i jedan od retkih IT giganata koji je podržao Trampovu kampanju 2016.
(Kurir.rs/Guardian)
(Foto: Reuters/Profimedia)