Temperatura će u narednim godinama porasti za više od tri stepena, što će dovesti do drastične promene klime u Srbiji i imati katastrofalne posledice
Predviđanja stručnjaka povodom Svetskog dana klimatskih promena nisu nimalo optimistična - temperatura će do 2100. u proseku biti viša za tri stepena i nivo mora će porasti od 4,3 do 9,9 metara, što će dovesti do nestanka mnogi priobalnih gradova, nastradaće i naselja pored reka, a ni Srbija neće biti pošteđena.
Sagovornici Kurira objašnjavaju da će nas u narednim godinama pogoditi katastrofalne suše, pre svega na jugu zemlje, šumski požari će buktati jugozapadnom i istočnom Srbijom, dok će u Vojvodini zbog promene klime mnoge sorte povrća i žitarica nestati.
Zime mnogo toplije
- Kod nas je porast temperature oko 1,2 stepena i on je izražen posebno tokom letnjih meseci. Mi smo već sada imali pet toplotnih talasa. Taj porast ne deluje veliki, ali vuče ceo lanac nepovoljnih događaja - objašnjava dr Vladimir Đurđević, docent na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu:
- Južna Srbija bi mogla biti pogođena sušama, jugozapadna i istočna Srbija su u potencijalnoj opasnosti od šumskih požara, dok su svi gradovi pored reka u opasnosti od mogućih poplava. To će biti gore. Postaviće se i pitanje da li ćemo imati kapacitete da krpimo štete koje mogu nastati.
Ana Vuković, docent na Poljoprivrednom fakultetu, kaže da će, ako se nastavi sa globalnim emisijama gasova, što izaziva efekat staklene bašte, doći do velikih problema:
- Temperatura će do kraja veka porasti za četiri-pet stepeni, a naša klima će više ličiti na suptropsku nego na umereno kontinentalnu. Zime će biti mnogo toplije, južni delovi zemlje biće pogođeni smanjenjem padavina. Zemljište će postati siromašnije za poljoprivredu. Nepovoljni klimatski uslovi mogu dovesti do toga da biljke u nekom momentu prestanu da uspevaju. Do kraja veka mogli bi da se izgube uslovi za opstanak bukove šume.
Stradaće poljoprivreda
Klimatolog Goran Pejanović kaže za Kurir da se naša zemlja, kao i cela oblast jugoistočne Evrope suočava s brojnim posledicama koje donose klimatske promene:
- To su toplotni talasi i duži sušni periodi, koji nanose veliku štetu poljoprivredi i vodoprivredi. S druge strane, usled povećane temperature i isparavanja, sam vazduh može da primi veću količinu vodene pare, tako da, pri nekim ciklonalnim, konvektivnim vremenskim situacijama možemo očekivati veću količinu padavina, a time i povećan rizik od poplava.
Mina Branković - Foto: Shutterstock
More će potopiti Hrvate
NESTAĆE ZADAR, DUBROVNIK, SPLIT
U Hrvatskoj će imati problema s povećanjem nivoa mora, što će dovesti do toga da se pod vodom nađu Trogir, pola Solina, Kaštel, Poljud u Splitu, neće postojati ni Omiš, ni pola Makarske. Dolina Neretve je najranjivije područje u Hrvatskoj. U slučaju rasta za četiri metra, nestaju Opuzen, Metković i Ploče, Čapljina će biti pod morem, koje će prodrti na pola puta do Mostara. Takođe, Stari grad u Dubrovniku biće većim delom pod vodom. Zadar bi mogao potpuno da nestane, kao i Poreč i Rovinj.
POŽARI - JUGOZAPAD I ISTOK SRBIJE
Usled visokih temperatura suši se vegetacija, što će dovesti do čestih šumskih požara, koji bi mogli biti znatno veći i opasniji nego što se to ranije događalo. Promena klime uticaće na izraženo sušenje i opadanje lišća. Posebno su osetljive bukve, koje do kraja veka neće moći da opstanu.
SUŠA - VOJVODINA
Postoji opasnost od suša, ali bi one bile nešto manje nego one koje se predviđaju za jug zemlje. Promena klime nikako ne ide u prilog poljoprivrednicima, tako da većina sadašnji sorti povrća i žitarica više neće uspevati na tom području.
VELIKA SUŠA - JUG SRBIJE
Tu će se osetiti ova vrsta negativnih posledica visokih temperatura. Južne oblasti naše zemlje poprimiće odlike mediteranske klime, s karakteristikom da leti ima vrlo malo padavina, što će negativno uticati na poljoprivredu u tim krajevima.
POPLAVE
Svi gradovi pored velikih reka, ali i nekih manjih koje su poznate po bujičnim vodma su u opasnosti od poplava. Svaki grad koji je na obali reke je pod rizikom da će često biti pod vodom, a najugroženija su mesta koja nemaju bedeme pokraj reka.
Mina Branković - Foto: Shutterstock