Najveća nerešena ubistva iz 90-ih, ZA KURIR PIŠE VOJISLAV TUFEGDŽIĆ autor knjige i filma „Vidimo se u čitulji“

SVAKI OPASAN KRIMINALAC ŽELEO JE DA IZGLEDA KAO ON: Ubistvo dobrog dečaka Bojana Petrovića

Foto: Printscreen

Bojana Petrovića najbolje je opisao jedan bivši policajac: „Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on“

O svojim doživljajima Bojan Petrović je pričao kao o igri. Od ljudi iz svog miljea bio je najgovorljiviji, zračio je zadovoljstvom tokom fotografisanja i snimanja. Najbolje ga je opisao jedan bivši policajac: „Svaki opasan kriminalac želeo bi da izgleda kao on.“


Odudarao je od uobičajene predstave o kriminalcima, što je često uspevao da iskoristi u teškim trenucima kada su nevin osmeh i lik dobrog dečaka bili dragoceniji od oružja.


Osmorica drugova


Bio je na višegodišnjoj robiji, ali to na njemu nije ostavilo vidljivog traga. Sa jedva napunjenih dvadeset godina družio se sa moćnim i velikim kriminalcima, pomagao im je pri bekstvu iz zatvora po Evropi, organizovao im skrivanje od policije. Mogao je bezbrižno da živi od vođenja noćnog kluba u Švedskoj, ali je odlučio da iz čistog hira sa tada dobro znanim Čarlijem i Hasom živi uglavnom od pljački i reketa. S neskrivenom radošću se sećao svega što su prolazili: putovanja širom Evrope, varanje na kocki, pljačke, hapšenja, bekstvo iz zatvora, provodi...

- Imao sam u početku osmoricu drugova oko sebe. Među njima sam se osećao nadmoćno. Kada su iz Nemačke zbog problema koji su tamo napravili došli Čarli i Hasa, udružili smo se, pa sam im napravio kombinaciju kako ne bismo bili prinuđeni da pljačkamo. Posle samo nedelju dana mnogi su nam davali procenat od klubova i restorana jer su nas se plašili.

Foto: Printscreen
foto: PrintScreen


Kada bi im se događale neprijatnosti, trudili bi se da ih ignorišu ili zaborave. O posledicama nisu želeli da razmišljaju jer su verovali da bi ih to sputavalo u akcijama. Na primedbu da su se često nepotrebno iživljavali i provocirali okruženje, jednostavno je odgovorio: - Pa... preterivali smo.


Hapšenje pred kamerama


U Stokholmu je uhapšen pred televizijskim kamerama, samo nekoliko dana pre planirane pljačke bogatog Turčina. Sa smeškom je opisivao kako je iz zatvora u Švedskoj ipak uspeo da pobegne u trećem pokušaju, zahvaljujući potkupljivom zemljaku koji je tamo živeo duže od 20 godina, dobio švedsko državljanstvo i zaposlio se u zatvoru.


Bojan Petrović je usmrćen 28. februara 1998. rafalima iz automatske puške dvojice napadača dok je u svom „jaguaru“ na semaforu u centru Beograda čekao da se upali zeleno svetlo. Nagađalo se da je ubistvo čin osvete za neku od likvidacija u kojima je učestvovao. Mnogi su ga pominjali i kao direktno odgovornog za smrt Zorana Dimitrova Žuće, kojeg je navodno pozvao da se sastanu kako bi poslovao s njegovim prijateljima iz Crne Gore. Žuća je ubijen iste večeri. Svedoka nije bilo.


SUTRA

Najčuvenije mafijaško smaknuće u Beogradu

Foto: Printskrin


Provod s Giškom u Ščećinu

KAVIJAR I ŠAMPANJAC U POLJSKOJ


Sa Đorđem Božovićem Giškom bio je u Ščećinu, lučkom gradu koji je u to vreme bio veoma opasan, pa je za po 100 nemačkih maraka dnevno iznajmljivao trojicu policajaca da ih prate. Voleli su da zakupe diskoteku, naručuju kavijar i šampanjac, a da ujutru račun za njih petnaestak ne pređe 2.000 maraka.

- Giška je imao 60.000 maraka i 10.000 dolara, ja 15.000 maraka. Poljaci su tada bukvalno gladovali. Da su znali koliko imamo, sigurno bi nas ubili. Ne znam kako se pročulo da je došao Giška, najjači srpski kriminalac. I pojavi se neka nabildovana budala. Hteo je da se „odmere“, da polože po 3.000 maraka. Giška je izvadio 3.000 maraka, rekao mu da uzme pare jer je jači i tako izbegne nepotrebnu tuču. Posle su nas njegovi ljudi svuda pratili i čuvali.