Uzdrmao je sportsku i tenisku planetu! Srca teniskih poklonika u Srbiji ponovo su drhtala ovog vikenda, u najpozitivnijem mogućem smislu. Finiš takmičarske 2017. obeležio je sjaj Dejvis kup reprezentativca Srbije, 25 –godišnjeg Filipa Krajinovića.
Filipu iz Srbije poklonio se Bersi u kome je iz kvalifikacija stigao do finala turnira iz Masters serije, finalu o kome maštaju svi teniseri planete. Do finala u Parizu Krajinović je nanizao šest pobeda, u borbi za trofej zaustavljen je od Amerikanca Džeka Soka 7:5, 4:6, 1:6.
Svaki sportista, svaki sekund proveden kako u trenažnom procesu, tako i na samoj takmičarskoj sceni stremi ka tome da se jednog dana nađe ne samo na pobedničkom postolju, već u situaciji da nakon uspeha i rezultata koji je iskovao i na način koji je napravio, doživi da nakon toga više ništa nije isto, da karijera i život dobiju novu, vasionsku dimenziju. Neko do toga dođe rano, jos u tinejdžerskim danima, drugi prođu kroz celu karijeru tapkajući u mestu, a neko čaroliju doživi nenadano, u trenutku kada ima skromniji plan, kada ide korak po korak rešen da dođe do željenog rezultata. Brzinom munje u sportsku orbitu putuju retki, posebni heroji, takav je i naš Filip. Sport je to, bajke se u sportu dešavaju i osvežavaju nekako ustaljen tok takmičenja, ostvarenih rezultata, napred poznatih šampiona.
Nenadani heroji su oni koji se večno pamte, sveža sportska krv koja ostaje zauvek da struji venama.
I kada se usled brojnih povreda naših takmičara u sezoni 2017, ali i drugih svetskih teniskih zvezda, u samom finišu takmičarske godine bez ikakvih rezultatskih očekivanja, uprkos tome što sva takmičenja nisu završena, utonulo u „zimski san“, iz njega nas je probudio na samo njemu svojstven način Filip Krajinović.
- Odmah nakon finala uputio sam se na aerodrom i krenuo put Beograda. Danas sam se probudio kod kuće i osećaj je kao da sam sanjao jedan divan san, a zapravo sve je bila java, kristalno jasna i čista. U Pariz sam otišao kao i na svaki turnir do sada, da odigram što bolje, bez zacrtanih ciljeva, bez pomisli na finale. Korak po korak, poen po poen, to je bila moja jedina misao. Kada sam prošao kvalifikacije bio sam jako zadovoljan i srećan, jer nakon svega što sam preživeo prethodnih godina sa povredama, pauzama, nakon toga što sam na početku godine bio na 273. poziciji na ATP listi, naći se u situaciji da igraš glavni turnir Masters takmičenja je veliki uspeh. Ipak život mi je nakon svega, nakon svih teniskih lomova koje sam doživeo u profi karijeri, gde je sve već godinama išlo tri koraka napred pa dva unazad, konačno izrežirao jednu nezaboravnu nedelju. Kako su se pobede nizale, kako sam se približavao završnici takmičenja, emocije su bile sve jače i jače, bilo je jako teško ostati smiren, hladan, a to je najvažnije u završnici turnira. Svaki višak emocija oduzima na snazi, energiji, što je mene potpuno i slomilo u finišu finala. Nakon osvojenog prvog seta protiv Soka nogu su se oduzele, prestale su da me slušaju i više nisam uspeo da se vratim, da stabilizujem emocije koje su me potpuno slomile. Ne žalim, srećan sam, ma i više od toga, jer ova nedelja u Parizu će ostati u meni, mojim mislima, mome srcu do kraja života kao neki eliksir koji će me uvek podsećati da mogu, da treba da verujem u sebe i kada sve izgleda nemoguće, da verujem da je sve moguće - objašnjava novi heroj svetske teniske scene Krajinović.
Krajinovićev bljesak u Parizu je iznenađenje za mnoge, ali ne i za vrsne poznavaoce tenisera u Srbiji, posebno našeg mladog asa, koji je i kao junior pravio rezultatske slalome poput ovog koji je zabeležio u glavnom gradu Francuske.
Tenisom je počeo da se bavi kada je imao četiri godine. Prvi turnir odigrao je u Novom Sadu sa osam leta i kući se vratio sa pobedničkim peharom. Statistika velike nade sprskog tenisa je i u juniorskim danima bila impresivna i ostavljala je bez daha. Vitrine prepune pehara koj je nizao iz nedelje u nedelju kao junior, a ono što ističe njegovu genijalnost su rekordi. Do naslova prvaka države stizao je u konkurencijama do 10, 12 i 14 godina posle čega je prestao da igra naše turnire. Nastavio je da briljira i to na evropskoj sceni gde stiže do ranga pet u uzrastu do 14 i do pozicije 3 u konkurenciji do 16 i to sa samo 15 godina. U godištu 91-92 bio je neporažen uz samo dva izgubljena seta. Tek što se oprobao u ITF takmičenjima napravio je zlatni slalom, brzinom svetlosti se spuštao na listi najboljih juniora sveta u konkurenciji do 18, a imao je samo 15 godina. Na ITF turnirima (do 18 godina) prvi put se pojavio 2007. godine i odmah na startu od četiri odigrana turnira tri je završio na pobedničkom postolju, dok je na četvrtom stigao do finala. Filip se nije dugo zadržavao na ovim stazama.
Uplovio je u profi vode već naredne sezone kada se bazirao na “fjučers” takmičenja, s tim da je odigrao još nekoliko ITF turnira, kao i juniorske gren slemove. Život ga nije mazio. Rano je prošao kroz velika životna iskušenja, razočarenja i otrežnjenja, rano je došao do te faze da mora da donosi velike, životno značajne odluke, a iz svega toga proisteklo je i Filipovo brzo sazrevanje. Dobio je mentalnu čvrstinu, izdržljivost i istrajnost, značajne elemente za profesiju koju je izabrao.
- Ne kažu bez razloga što te ne slomi to te ojača. Meni je sve kroz šta sam prošao najpre ubilo samopouzdanje, a zatim kada sam fizički ponovo bio fit, kada sam u martu ove godine krenuo u novi obračun sa mojom teniskom sudbinom, vratila mi se ta jačina koja se bila nataložila u meni i čekala pravo vreme da se pokaže. I baš kada sam došao do faze da ponovo moram u kvalifikacije čelendžera, što je poražavajuće za igrača koji je bio u top sto i igrao na velikim turnirima, baš tada sam dobio novu snagu i krenuo sam da ređam uspehe, što je kuliminiralo sada rekao bi u pravi čas – kroz osmeh ističe Filip.
Kako je bilo vratiti se u formu, kako je teniska apstinencija uticala na povratak, kako si uspeo nači mitov i snagu za povratak?
- Tenis je moj posao, moj život. Tek mi je 25 godina i još uvek nisam rekao u profesiji kojom se bavim sve što znam i što imam da kažem. Važno je bilo telo dovesti u formu, oporaviti se od svih povreda i svež krenuti u nove akcije. Radio sam nekoliko meseci na oporavku, a želja za takmičenjem nikada nije ni odlazila, bivala je sve veća i veća. Možda zbog svega toga sam i uspeo da osvojim pet čelendžera po povratku na teren. Jedan od najvažnijih momenata u ovoj sezoni je svakako početak saradnje sa trenerom Petrom Popovićem koji mi je ulio dodatnu snagu, samopouzdanje, pozitivnu energiju i mirnoću, što je i rezultiralo finalom u Parizu.
Sezonu 2017. Krajinović završava na 33. mestu ATP liste, što će mu možda doneti i status nosioca na prvom gren slem turniru u sezoni 2018.
Otvorenom prvenstvu Australije. Prostora za još veći napredak ima pregršt, posebno što u prvoj polovini naredne sezone brani jako mali broj bodova, a na svim velikim takmičenjima je u glavnim žrebovima.
- Najpre odlazim na zasluženi odmor, dve do tri nedelje i onda krećem sa pripremama sa trenerom Popovićem. Finale Mastersa u Parizu jeste bio iznenađenje za mene, ali nije nešto što moje teniske mogućnosti nisu mogle da ostvare. Naprotiv, znam da mogu puno i verujem da ću to pokazati i dokazati u 2018. od koje sada, nakon svega što se dogodilo u ovoj sezoni, očekujem da bude zlatna godina za mene. Na prvom mestu zdravlje, a samim tim sve će doći na svoje mesto, što se kod mene i pokazalo u 2017 – zaključio je Krajinović.
Istorija rezultata Filipa Krajinovića
U 2008. godini Krajinović je briljirao na ITF, ali i na profi sceni. Stigao je do polufinala juniorskih gren slem takmičenja – Vimbldon i US Open, osvojio Astrid Bowl u Belgiji, igrao finale Banana Bowl-a u Brazilu. Stigao do pozicije 14. na ITF listi do 18 godina. U profi konkurenciji iz kvalifikacija dospeo je do polufinala čelindžera u Knoksvilu (50.000 dolara nagradni fond) i odigrao je dva četvrtfinala na “fjučers” turnirima u Srbiji. Tokom 2009. Odigrao je tri finala fjučersa, finale čelindžera u San Sebastijanu. Naredne sezone, sa 18 leta odigrao je i prvo polufinale ATP turnira u karijeri, na Belgrade Openu, a zatim I finale čelindžera u Košicama. Godine 2011. i 2012. donele su težak period za Krajinovića, borba sa povredama, operacija ramena. Uspeo je Filip da pobedi sve prepreke i ponovo se vrati na staze uspeha. Na Rolan Garosu 2012. uspeo je da prođe kvalifikacije i odigra prvo kolo glavnog turnira. U ovoj sezoni Filip je iz kvalifikacija stigao do glavnog turnira ATP takmičenja u Marselju, četvrtfinale čelendžera u Milanu, polufinale čelendžera u Nemačkoj i odigrao četiri finala fjučersa. U 2014. Filip je osvojio dva fjučera, na čelendžeru u Sarasoti igrao finale, osvojio čelindžere u Vićenci i Kortini, iz kvalifikacija stigao u glavni turnir US Opena, debitovao za Dejvis kup tim Srbije u meču sa Švajcarskom (prvo kolo Svetske grupe 2014). Iste godine doneo je odlučujući poen Srbiji u Dejvis kupu u meču protiv Indije za opstanak u Svetskoj grupi.
U 2015. za Srbiju je u Dejvis kupu odigrao meč u prvom kolu Svetske grupe protiv selekcije Hrvatske, zatim i četvrtfinale u Argentini. U Njujorku, na Otvorenom prvenstvu Amerike 2015. prvi put zabeležio je pobedu u glavnom turniru jednog gren slema, savladao je Kolumbijca Gonzalesa bez izgubljenog seta, zatim je u drugom kolu naišao na Španca Davida Ferera gde je odigrao tri sjajna seta, koji su posle velike borbe pripali Špancu. Sezonu 2015. Filip će pamtiti po 86. mestu na ATP listi i po osvajanju čelindžera u Cordenosu u Italiji (nagradni fond 42.500 evra), čelindžera u Nemačkoj (106.000 evra), finala čelindžera u Rimu (nagradni fond €42.500+H) koje je Krajinoviću bilo 16. finale u karijeri, osmo finale čelendžera. Usledila je 2016. obojena povredama, koje su ga udaljile sa takmičarske scene i dovele do velikog pada na ATP listi.
U proleće 2017. rekao je da je gladan pobeda i krenuo je u osvajanje.
Pred ovim mladim i zlatnim teniserom je zlatna budućnost!
Datum rođenja: 27. februar 1992. godine - Sombor
Igra desnom rukom.
Prebivalište: Monte Karlo
ATP rejting: singl – 33.
Dubl: 309
Visina: 1,85
Težina: 75
Profesionalac od 2008. godine.
Kurir sport
Foto: Reuters
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT UŽIVO: Evo zbog čega i partizanovci i zvezdaši treba da budu zahvalni Miroslavu Nikoliću