Celog života Vladimir Lenjin bio je okružen ženama. Majka i sestra su obletale oko njega i tetošile ga, a to su radile i njegove ljubavnice kao i njegova zakonita žena...
Ženska podrška kojom je uvek bio okružen činila se tako prirodnom i sigurnom da uloženi trud jedva da je zahtevao zahvalnost miljenika. U domu Vladimira Iljiča, žene ne žale emotivnu energiju kojom obasipaju jedinog muškarca u porodici. Otac je umro, a nakon njega i najstariji sin kad je Vladimir imao samo šesnaest godina. Od tada pa nadalje majka i sestra čine sve da ga usreće i da mu ništa nikad ne fali, piše u knjizi "Žene diktatora" autorka Dajan Dukre.
Kad su Vladimira poslali na tri godine u Sibir, na obale velike pustinjske reke Lene majka i sestra to ne podnose dobro! Vladimirov brat Aleksandar obešen je u maju 1887. godine, a Marija Aleksandrovna ne bi podnela gubitak i drugog sina. Kako će njen Volodja preživeti takvu izolaciju? Mora poći s njim.
Već se takoreći potpuno spakovala kad je Lenjin uspeo da je odgovori obećavši joj da će se uskoro oženiti jednom od svojih sledbenica koja će tamo paziti na njega. Međutim, nikakvo venčanje još nije u planu. Postigli su kompromis: majka i sestra otpratiće ga do pola puta, a dalje ide sam.
Zbog njega je prešla ledenu pustoš
Nadežda Krupskaja - Nađa, koje je pre nekoliko godina htela ulogu Lenjinove verenice, protjerala je ženu koju su mu na kraju izabrali za ulogu supruge, Apolinariju Jakubovu. Usprkos udaljenosti Nađa nije odustala od ideje da zavede Vladimira. Jak utisak koji je na nju ostavio tokom tajnih aktivnosti i noći provedenih u raspravama o budućnosti ruskog naroda na njoj je ostavio trag.
Nađa je odlučila da uzme sudbinu u svoje ruke i da dovede Volodju pred gotov čin. Uputila se u Sibir, u pratnji majke, iscrpljena, ali sigurna u sebe, nakon što je prešla osam hiljada kilometara vozom, a zatim se tri dana vozila saonicama. Trideset meseci, koliko ga nije videla, bili su joj najduži u životu.
Pred skromnom kolibom ponovni susret je suzdržan.
Posmatra ga i misli da 'Izgleda zaista fantastično'. On je hladnokrvno prikriva pogledom. Svestan je koliki je put prevalila zbog njega. Lenjin zna da prvi put gleda buduću suprugu u oči. Susret dvoje mladih prekida stara Nađina mama koja se, manje zaslepljena ljubavlju, ne može suzdržati od komentara: "Dragi moj, svojski ste se udebljali" - navodi u knjizi Dukre.
Osvojio ju je zanos vatrenog govornika
Pre odlaska Nađa je otišla u Moskvu kod buduće svekrve. Gospođa Uljanova je toplo primila. Po svom običaju, natovarila je gomilom namirnica, odeće i drugih paketa za Volodju, ali i pravom bibliotekom koju mora poneti na drugi kraj Rusije.
"Pošalji mi što više novca", još jednom joj je napomenuo Lenjin u poslednjem pismu.
Nađa je godinu dana starija od Lenjina, a i viša je nekoliko centimetara. Njena porodica, poreklom osiromašeni plemići, zalaže se za progresivističke ideje. Nakon gimnazije otišla je na studije pedagogije. Budući da je bila vrlo darovita, podučavala je ozbiljno i strpljivo.
Međutim, pošto je teško pronalazila nameštenje, i na selu i u glavnom gradu, na kraju je počela da predaje na večernjim kursevima radnicima u jednoj nedeljnoj školi u Sankt Peterburgu. Tih pet godina koje je provela kao nastavnica zauvek ju je povezalo sa radničkom klasom. Nađa je više nego marksistkinja, romantična idealistkinja.
Imala je 25 godina kad je upoznala Lenjina i osvojio je zanos vatrenog govornika. Mladi supružnici sreli su se jedne večeri u februaru 1894. na sastanku mladih sanktpeterburških marksista, u stanu inženjera Klasona.
'Kad mu vidite suprugu, možete reći da ga ne zanimaju žene'
Nađa je izgledom tipična Slovenka: svetle kose i svetlih, gotovo prozirnih očiju, a na licu joj se ocrtavaju čvrste usne. Niko ne bi rekao da je bila lepotica. U doba kad je Lenjin upoznao, oblači se skromno, negujući prilično strog stil školske učiteljice. Izgleda starija nego što jeste. Oštrim perom rezimirajući izgled buduće gospođe Uljanove, pisac Ilja Ehrenburg je neumoljiv: 'Kad vidite Krupskaju, možete reći da Lenjina ne zanimaju žene'.
Malo je onih koji znaju istinu. Nađa boluje od autoimunog poremećaja, Bazedove bolesti čiji su simptomi otoci oko očiju, problemi s težinom, pa čak i psihološke smetnje.
Verna pratiteljka ne odustaje nikad...
Nakon tri godine života u Sibiru ponestaje strasti, Lenjin kao da na mnogo godina libido ostavlja na stranu ulažući radije energiju u revolucionarne zadatke. Nađi teško pada taj udarac na njenu ženstvenost. Zbog bolesti koja joj deformiše telo ne može Lenjinu da podari decu.
Tako protiču tri godine Lenjinovog egzila, tri godine Nađine bračne sreće. Sibir je zatro njihov intimni život, ali im je zauzvrat podario partnerstvo na život ili smrt. Više nikad neće moći da se rastavi od nje ni na jedan jedini dan. Ona će zauvek ostati žena koja je zbog njega prešla ledenu pustoš.
Lenjina su oslobodili 1900. godine. Dolazi kod majke u Moskvu a zatim seda u voz za Cirih gde ga dočekuje velika zajednica prognanih ruskih političara koje je ova neutralna zemlja primila. Nađa još šest meseci ostaje u Sibiru a onda kreće u potragu. Doznaje da je u Cirihu. Nije važno koliko kilometara mora da pređe - naći će ga.
Osnovala je 'ruski Elle'
Njen najvažniji zadatak u Cirihu jeste da Lenjinu ojača zdravlje i energiju. Kuva mu redovno, ali i učestvuje u njegovim razmišljanjima, pospešujući svojom prisutnošću da se usidre na papiru. Lenjin je tako pronašao osobu koja će mu pomoći da stvoriti svoj opus magnum, nekoga kome može da delegira deo zadataka.
Nađi uskoro poveravaju nov, ambiciozniji zadatak - osmisliti časopis koji se obraćao ruskim ženama. Periodični časopis razborito su nazvali Rabotnica (Radnica). Postavila je sebi za cilj da osvesti žene kako bi videle nov način života. Njen časopis deli lekcije iz marksizma jednako kao i praktične savete kako u potpunosti živeti kao žena: urediti enterijer, dobro obrazovati decu, vešto uređivati kosu i šminkati se.
Časopis vrlo brzo postaje popularan i olakšava prijem bračnog para Uljanov kod ženske publike. Njegovo postojanje nadmašiće sva očekivanja autorke. Opstaće u svim razdobljima i čak nadživeti pad komunizma. Danas je pravi Elle ruskog govornog područja - piše Dukre.
Fatalni susret s buntovnom Inesom
Cirih Vladimiru brzo postaje premalen. Par se seli u okolinu Ženeve. Unajmljuju malenu kuću koja je više po meri lidera kakav želi da bude nego što je bila njihova skromna ciriška soba. Dosađuju se kad su zajedno. Lenjin zna da razgovarati samo o revoluciji.
Uskoro se sele u Pariz, a Lenjin strast uskoro pronalazi na drugoj adresi. Duge kestenjaste kose, krupnih očiju i senzualnih usana, hitra i inteligentna Inesa Arman zrači samopouzdanjem koje snažno privlači vatrenog ideologa.
Sa 35 godina kad je upoznala muškarca s Lene koji je tada imao 39 godina, život joj je u krhotinama. Oboje su odustali od mirnog života kako bi živeli burno i ilegalno. Inesa u njemu vidi otelotvorenje svoje odlučnosti i nade u bolje čovečanstvo. Lenjin voli da sluša ovu nepokolebljivu i elegantnu ženu.
U Parizu ona zadovoljava svoju opsesiju šeširima s perjem. Glavni grad joj izgleda kao idilično mesto šika i romantike nakon svih teškoća koje je proživela. Njihovoj vezi treba neko vreme da se zahukta kao što je bio slučaj s njenim suprugom Aleksandrom i s njegovim bratom, Vladom, s kojim je bila u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi. Inesa se uvek plašila da veruje muškarcima - navodi Dukre.
Naime, Inesa se zaljubila u svog deset godina mlađeg devera Vlada. Muž je prema njoj bio savršen i zaista joj nudi mnogo, ali ne i uzbuđenje opasnosti. Previše je dobro situiran da bi sebi priuštio muke subverzivnog života. Ali njegov brat Vlad, mladi buntovnik, sasvim je drugačiji.
On je uvodi u komunizam, a nakon nekoliko godina njihove ljubavne veze on umire od tuberkuloze na njenim rukama. Suprug Aleksandar je uvek uz nju, sve oprašta i izvlači je iz zatvora u kojima je često zbog revolucionarnih delatnosti. Spašava je kad god je potrebno.
Život u troje
Uskoro se Inesa sa decom seli u stan u blizini Lenjinovog. Još je udata za Aleksandra Armana, a Lenjin oženjen Nađom. Možemo da zamislimo da je upoznavanje dveju žena bilo i više nego delikatno. Ipak, usprkos svakom očekivanju, između Inese i Nađe razvija se čvrsto prijateljstvo.
Povezuje ih feministički angažman bez obzira na ljubomoru koja je mogla da ih razdvoji. Njih dve su podelile zadatke vezano za Lenjina: Nađa se bavi korespondencijom s ruskim aktivistima, a Inesa korespondencijom s drugim evropskim militantnim komunistima. Usko sarađuju. Nađa, koja nije mogla mužu da podari porodicu, voli da bude sa Inesom i njenom decom.
Tako u leto 1911. Nađa nudi Lenjinu da ga ostavi kako bi mogao da bude sa Inesom. Ne predlaže mu to prvi put. On je moli da ostane. I ona mu je potrebna.
Ona deli njegovu viziju. Savršeno ga razume pa mu na njihovom beskrajnom putovanju pruža stabilnost i uporište. Inesa laska njegovom intelektu i muževnosti, svodeći ga na ljudski nivo, na nivo osećanja. Nadja i Lenjin se posvećuju i Inesinoj deci.
"Ti si boljševik", govorio je Lenjin Andreu, sinu kojeg je Inesa imala sa Vladom.
Malo-pomalo uspostavlja se simbioza između dve porodice. Lenjin je uspio da uveri Nađu da je nikada neće napustiti. Tako ona prima Inesu u zajednički život, tokom šest godina situacija koja se može nazvati menage a trois.
Miljenik žena shvata njihovu važnost
Još od detinjstva Lenjin zna da dobije podršku i pomoć žena. Lenjin samo u njih ima poverenje.
"Bez žena pravi pokret masa nije moguć... Ne možemo postići diktaturu proleterijata ako na svojoj strani nemamo milione žena."
Nisu samo Nađa i Inesa obožavale Lenjina. Jedno vreme bio je u vezi sa Anđelikom Balabanovom, komunistkinjom i feministkinjom koja je ostavila Musolinija zbog Lenjina.
Tu je i obožavateljka Aleksandra Kolontaj, toliko vešta da skuplja sredstva za najam zapečaćenog voza koji ga je doveo iz egzila u Švajcarskoj preko nemačke granice u Prvom svetskom ratu. Ona će ga dočekati s buketom u ruci na stanici u Finskoj 11. aprila 1917. usred razdragane gomile.
Lenjin smatra da prava žena mora da se oslobodi kao radnica, da pređe sa polja u fabriku. Zbog želje da uključi žene u pokret oslobođenja proleterijata postaće miljenik dama, kod kojih mu sve prolazi.
U Vladi imenovao sve važne žene u svom životu
U vladi formiranoj nakon Oktobarske revolucije Lenjin imenuje muškarce. I svoje žene. Njegova sestra Marija na strateškom je položaju u redakciji Pravde. Inesa preuzima vošstvo moskovskog sovjeta. Aleksandra Kolontaj imenovana je za ministarku državne brige. Nadežda je od 1920. bila na čelu Glavnog političkog prosvetnog komiteta SSSR-a - organizacije koja se borila sa nepismenošću.
Tri kilometra pešačio za sandukom
Inesa je umrla 24. septembra 1920. godine u 47. godini života. Lenjin je potresen. Uz njega Nađa i Aleksandar oplakuju pokojnicu. Ne zna se ko je od njih troje tužniji. Lenjin tri kilometra pešači za sandukom.
"Hodao je zatvorenih očiju i izgledalo je kao da će se svakog časa srušiti", kazala je Aleksandra Kolontaj.
Nađa plače. Želi da oda počast drugarici i sama piše nekrolog. Lenjin i Nađa postaju Andreovi hranitelji i prema njemu se odnose kao prema vlastitom detetu.
Porodica Arman ostaće nedodirljiva tokom celog staljinističkog doba, zadržavajući veliki posed u Puškinu, kao i stan u Ulici Manege 9 koji je Lenjin dao Inesi nakon revolucije. Bliskost sa utemeljiteljem omogućila im je da budu u zaklonu od metle njegovog naslednika Staljina: lik Inese, voljene ljubavnice oca komunizma, ostaće nedodirljiv.
Lenjinova životna suputnica Nadežda Krupskaja umrla je 15 godina nakon svog supruga. Staljin je mrzio od prvog trena kao i ona njega i otvoreno ga je kritikovala, ali je on lično nosio urnu s njenim pepelom. Sahranjena je pored zidina Kremlja, samo nekoliko metara od Mauzoleja gde počiva njen balzamovani muž.
(Kurir.rs/24sata.hr)
(Foto: YT Printscreen)