SRBIJA NA NOGAMA ZBOG UČESTALOG VRŠNJAČKOG NASILJA: Roditelji najodgovorniji, rijalitiji prave od dece delinkvente!
Hitno moramo da reagujemo svi zajedno. Roditelji, nastavnici, mediji... Deca su okružena nasiljem i rastu uz televiziju, na kojoj se non-stop u nekom obliku prikazuju nasilne scene, kaže Gordana Plemić, kaže za Kurir predsednica udruženja Roditelj
Rijaliti programi koji su preplavili srpske televizije, a na kojima se svakodnevno, u bilo koje doba dana i večeri, promovišu nekultura, psovke i fizički obračuni, važan su razlog za sve češću pojavu vršnjačkog nasilja u školama. Istina, svaki roditelj treba da vodi računa o vaspitanju dece i da daljinski upravljač drži u svojim rukama, ali ako se sa malih ekrana šalje poruka da je nasilje prihvatljivo i da neće biti sankcionisano, licemerno je tražiti krivce samo u školi i pravosuđu.
Poseban problem je i u tome što kada dođe do nasilja među vršnjacima, predstavnici škola prvo pokušaju sve da zataškaju i ublaže. Tako su za brutalno iživljavanje nad učenicom Tehničke škole u Aranđelovcu B. N. (15) nadležni i javnost saznali tek mesec dana nakon što se incident dogodio, i to preko društvenih mreža, na kojima se pojavio uznemirujući snimak šamaranja devojčice.
Loši uzori
Psihoterapet dr Zoran Milivojević kaže da je problem što mladi u takozvanim rijaliti zvezdama vide uzore, pa žele da kopiraju njihovo ponašanje.
- Mnogi doživljavaju ljude koji se pojavljuju u rijaliti programima kao one koji su uspeli u životu i postali poznati. Zato mladi u njima vide uzore. A kada se ti uzori ponašaju nekulturno, kada jedni druge ponižavaju, vređaju, psuju, a povremeno i fizički nasrnu jedni na druge, to sigurno izvestan broj mladih shvati kao preporučeno ponašanje za popularnost i uspeh u životu. Onda nije čudno što se u svojim sredinama, od razreda do porodice i ulice, ponašaju na isti način - navodi Milivojević.
Predsednica udruženja Roditelj Gordana Plemić ističe da je nasilje među decom sistemski problem i da je neophodno da se u njegovo rešavanje uključi kompletno društvo.
- Hitno moramo da reagujemo svi zajedno. Roditelji, nastavnici, mediji... Deca su okružena nasiljem i rastu uz televiziju, na kojoj se non-stop u nekom obliku prikazuju nasilne scene. Rijalitiji su na nekoliko televizija, i to u neprimereno vreme, emituju se tuče, to mladi vide kao model ponašanja i sami ga u svom okruženju primenjuju - kaže Plemićeva.
Trajno poniženje
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je poručio da će zakoni koji regulišu nasilje morati da se menjaju, ali da je neophodno preduzimanje preventivnih mera.
- Veoma sam zabrinut zbog nasilja u školama, a ono je rezultat i naše nedovoljne odgovornosti. Moramo da vidimo kako da preventivno delujemo kako bi se broj takvih slučajeva smanjio. Snimci koje smo videli nisu samo pitanje fizičkog bola već poniženja i ostavljaju trajne posledice na deci. Protiv toga ćemo morati da se borimo svim zakonskim sredstvima - rekao je Vučić.
Nužnost nema više oklevanja
HITNO ALEKSIN ZAKON!
Događaj koji je potresao celu Srbiju je samoubistvo dečaka Alekse Jankovića iz Niša, koji se 2011. u 14. godini ubio zbog vršnjačkog nasilja u školi. Od tada se roditelji dečaka godinama grčevito bore da nijedno dete više ne doživi istu sudbinu, tražeći usvajanje Aleksinog zakona.
Nacrt Aleksinog zakona napisala je profesorka Dragana Ćorić i on predviđa kazneno-vaspitnu meru po kojoj bi se učenik koji čini vršnjačko nasilje isključio iz škole od pet do 30 dana, a za to vreme bi sa njim radile stručne službe.
Druga mera je potpisivanje ugovora o ponašanju sa đakom, njegovim roditeljima, nastavnicima i direktorom škole.
Predviđa se mera oduzimanja licence za rad za nesavesne nastavnike ili članove stručnih službi koje treba da prepoznaju vršnjačko nasilje, ali to ne rade.
Psiholog Aleksandar Šibul
DA OSETE ULOGU ŽRTVE
Jedino delotvorno je raditi preventivno. Ako u školama svake nedelje postoji po nekoliko časova matematike, može se naći vremena i za radionicu o prevenciji nasilja. Radionice su najdelotvornije, mnogo su bolje od samog predavanja, jer u njima đaci uče na konkretnim primerima i ulaze u ulogu žrtve i ulogu napadača. Tako osete kako je nasilje neprijatno i bolno.
REAGOVANJA
Zorana Mihajlović
Prevencija najvažnija
Moramo više raditi na prevenciji nasilja, a najdelotvorniji put je ako krenemo od najmlađih, od dečaka i devojčica. Da ih učimo koliko je nasilje štetno, da im govorimo o rodnoj ravnopravnosti i potrebi da poštuju i čuvaju jedni druge.
Mladen Šarčević
Sankcije za zataškavanje
Nasilje niko ne sme da zataška. Ko to uradi trpeće sankcije. Mora da se sprovede sva procedura koju zakon predviđa i da se deluje po hitnom postupku. Za sprečavanje vršnjačkog nasilja neophodan je zajednički rad republičke inspekcije, tima za nasilje i drugih nadležnih organa.
Nebojša Stefanović
Strašno
Strašne su scene nasilja koje se mogu videti na snimku. Nedopustivo je bilo kakvo nasilje, a posebno vršnjačko, jer to može ostaviti nesagledive posledice na decu koja su izložena maltretiranju u tom uzrastu.
Meho Omerović
Bolesno društvo
Užasni video-snimci na kojima se vidi kako đaci maltretiraju svoju školsku drugaricu nisu samo vršnjačko nasilje već pokazuju bolest sa kojom se mi kao društvo suočavamo. Aleksin zakon moramo imati na dnevnom redu Skupštine što pre!
Majka pretučene učenice
ČEKAMO KAZNE ZA NASILNIKE
Jelena Nikolić, majka pretučene devojčice B. N. (15) iz aranđelovačke Tehničkoj školi, juče je rekla za Kurir da je njena ćerka dobro, ali da će tužiti sve koji su imali veze s maltretiranjem.
- Ona je sada dobro, u sredu je niko nije dirao, ni maltretirao. Zbog svega je prilično povučena u sebe, ali smo zadovoljni što su usledile brze reakcije nadređenih nakon što je snimak dospeo u javnost. Sada je školski raspust, zato čekamo ponedeljak da vidimo šta je odlučilo nastavničko veće. Očekujemo kazne za sve počinioce, a mi ćemo tužiti roditelje sve dece koja su učestvovala u tuči, kao i one koja su je držala i snimala telefonom - rekla je Jelena Nikolić.
Pretučena učenica
DRŽALI SU ME, NISAM MOGLA DA SE BRANIM
Devojčica B. N. (15) iz aranđelovačke Tehničke škole, juče je za jednu televiziju na pitanje zašto se nije branila ili pobegla, rekla da su joj nasilnici držali ruke.
- Kako sam mogla da se branim, ne znam ni ja. Držali su mi ruke. Mogla sam nogama, nego eto... - kazala je.
A Jelena Nikolić, njena majka, juče je rekla za Kurir da će tužiti sve koji su imali veze s maltretiranjem:
- Ona je sada dobro, u sredu je niko nije dirao. Zbog svega je prilično povučena u sebe, ali smo zadovoljni što su usledile brze reakcije nadređenih. Sada je raspust i čekamo odluku nastavničkog veća. Očekujemo kazne za sve počinioce, a mi ćemo tužiti roditelje sve dece koja su učestvovala u tuči, kao i one koja su je držala i snimala telefonom.
Porast nasilja i zakoni
SNIZITI GRANICU ZA KRIVIČNE SANKCIJE
Krivičnim zakonikom Srbije predviđeno je da deca mlađa od 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti, tačnije da ne mogu biti procesuirana i krivično sankcionisana. Deca ovog uzrasta, koju zakon ne označava ni kao maloletnike, mogu biti „kažnjena“ jedino izricanjem mera socijalno-pravne zaštite koje se sprovode u saradnji sa centrom za socijalni rad. Mladi prestupnici se tada najčešće upućuju na rad sa socijalnim službama, dok se s krivičnom odgovornošću mogu suočiti jedino njihovi roditelji.
Advokat Marko Andrić kaže da bi zbog porasta vršnjačkog nasilja i maloletničke delinkvencije u Srbiji trebalo izmeniti aktuelni zakon i donju granicu krivične odgovornosti pomeriti unazad:
- Ukoliko porodično pravo prepoznaje desetogodišnje dete kao samosvesno, koje u brakorazvodnoj parnici svojih roditelja samo može da izabere i odluči da li će živeti s majkom ili ocem, ne vidim zašto bi donja granica krivične odgovornosti bila tek sa 14 godina, posebno zbog porasta delinkvencije i nasilja među mladima.
I. M.
Kurir / Silvia Slaming
Foto: Printscreen, Kurir, Privatna arhiva