Informacija da je motiv ubistva bila Miloševićeva ljubomora jer mu se nije dopadala bliskost supruge i Kundaka vrlo brzo se ispostavila kao zlurada glasina
Prva likvidacija za koju je nekadašnja vlast tvrdila da ima jasnu političku pozadinu dogodila se 24. oktobra 1997. godine, kada je u Beogradu ubijen Zoran Todorović Kundak, generalni sekretar JUL, stranke Mirjane Marković. Todorović je bio direktor tadašnjeg „Beopetrola“, jednog od najvećih distributera nafte, u to vreme najtraženije robe u Srbiji.
Ubistvo se desilo nekoliko minuta posle osam sati, ispred zgrade „Beopetrola“ u Novom Beogradu. Todorović je, prema izjavi očevidaca, izašao iz automobila, pozdravio se s jednim čovekom, a onda su se čula dva prigušena rafala. Radnik sa obližnjeg gradilišta rekao je da je nakon ispaljenih hitaca ubica, nižeg rasta s kapom na glavi, pobegao iza zgrade Kundakovog preduzeća. Sekretar JUL preminuo je na mestu, a Siniša Milenković, koji je stajao s njim u trenutku napada, teško je ranjen.
Mirin najbolji drug
Državni mediji su likvidaciji Todorovića posvetili malo prostora, dok su predstavnici opozicije nagoveštavali da se zahuktao obračun u krugu sledbenika tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Povod za takav zaključak bilo je i ubistvo Radovana Stojičića Badže, prvog čoveka srpske policije, koje se dogodilo šest meseci ranije.
Todorovićevoj sahrani su, pored predsednika Miloševića, prisustvovali najvažniji političari tog doba, a pročitano je pismo Mire Marković, koja je u vreme zločina bila van zemlje, u kom je, između ostalog, navela da je punih 15 godina bila njegova najbolja drugarica. Obećanja njegovih partijskih kolega da će ubica biti kažnjen nisu ispunjena.
„Saznanja“ da je motiv ubistva bila Miloševićeva ljubomora jer mu se nije dopadala bliskost njegove supruge i njenog partijskog kolege vrlo brzo su se ispostavila kao zlurado plasirane glasine. Neuporedivo utemeljenije bile su naznake od ljudi bliskih vrhu vlasti da je svoj politički angažman Todorović, tada veoma moćan čoveka u zemlji, zapravo koristio za slabljenje konkurencije u poslu, zbog čega je stekao mnogo neprijatelja. I to ne bilo kakvih.
Krijumčarenje nafte
Odgovarajući na pitanje o ovom nerešenom zločinu, Dušan Mihajlović, imenovan za ministra policije posle političkih promena 2000. godine, rekao je da je „policija došla do podataka da je sam državni vrh odobrio krijumčarenje nafte i cigareta kao vid finansiranja državnih potreba u uslovima međunarodnih sankcija“.
Govoreći o temi nerešenih političkih ubistava, pa i o Kundakovom, lider radikala Vojislav Šešelj je pre odlaska u Haški tribunal rekao da se o njima zapravo sve zna. „Još niko, koliko ja znam, nije ubijen zbog čiste politike. Političari su ubijani ili zato što su se zamerili mafiji, ili zato što su učestvovali u nečemu pa je došlo do sukoba među njima.“
Likvidiran ispred kuće 25. aprila 2000.
POTPUNI MUK O ŽIKI PETROVIĆU
Generalni direktor JAT ubijen je 25. aprila 2000. ispred svoje kuće. Žika Petrović, atipični srpski menadžer, bez vozača i telohranitelja, bio je osam godina prvi čovek nacionalnog avio-prevoznika. Njegovoj likvidaciji ni tadašnja, ni kasnija vlast nisu posvetili nikakvu pažnju, a motivi za ubistvo svedeni su na dve mogućnosti: saznanja koja je imao o novcu koji su državni funkcioneri, novi bogataši i mafijaši avionima JAT iznosili iz zemlje ili o navodnim mahinacijama pri kupovini i prodaji aviona. Druga opcija je malo verovatna, jer Petrović nije imao ni potrebe, a samostalno ni mogućnosti da se upliće u nezakonite poslove. Ni njegova porodica, kao ni porodica Zorana Todorovića Kundaka nikada se nisu oglasile u javnosti.
Sutra Rafali u inspektora
Kurir / E.K.
Foto: Privatna arhiva, EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Đura Mutavi: zašto su ubijeni Žika Petrović, Kundak i Ćuruvija?