Ubistvo tadašnjeg prestolonaslednika sprečio Dragutin Dimitrijević Apis, koji je kasnije proglašen krivim u Solunskom procesu. Princ se posvađao s bratom Aleksandrom i smatrao je da Apis ne treba da bude streljan
U seriji „Senke nad Balkanom“ reditelj Dragan Bjelogrlić prikazuje i patološku mržnju između princa Đorđa Karađorđevića i generala Petra Živkovića, koja nije bila bez osnova.
Vojskovođa i prvi gej premijer, kog je narod prozvao „Pera peder“, bio je ključni čovek koji je naterao tadašnjeg prestolonaslednika da se 1909. odrekne prestola i da zavadi kasnije dva rođena brata. Petar je planirao i atentat na Đorđa, koji je tada sprečio Dragutin Dimitrijević Apis.
Zaverenici
Tokom Aneksione krize, najstariji sin kralja Petra I je javno i dosta nediplomatski napao austrijskog ambasadora u Beogradu, što je srpsku vladu dovelo u vrlo neprijatnu situaciju.
Nekoliko zaverenika („belorukaca“) sa Petrom Živkovićem na čelu tada je nameravalo da ubije princa Đorđa. Dvorski lekar, dr Moačanin, nabavio je otrov, koji je bio stavljen u flašu mineralne vode, koju je Đorđe trebalo da pije za vreme jedne vožnje motornim čamcem po Savi. Pošto je skovao zaveru da ubije Đorđa, Živković je u to uvukao i princa Aleksandra.
Pre nameravanog ubistva princ Aleksandar je otputovao u Beč, navodno radi lečenja, a, u stvari da bi skinuo sa sebe sumnju u saučesništvo. Pošavši za njim, Živković je, navodno, dobio od njega pismo u kome potvrđuje da je učestvovao u ubistvu. Dan pre planiranog Đorđevog izleta, Živković je sve poverio Apisu.
- A ne, u tako nešto se ja neću mešati - rekao je tada Dragutin i naredio ordonansu princa Đorđa da izlije otrovnu vodu, što beleže Dejvid Mekenzi u knjizi „Apis“, objavljenoj 1996. godine.
Na osnovu svih podataka, princ Đorđe je abdicirao posle smrti svog sobara Kolakovića (27. marta 1909), budući da ga je beogradska štampa optužila da je vinovnik njegove smrti. Štampa je tvrdila da je princ Kolakovića udario među noge i bacio niz stepenice, pa je ovaj bio prenet u bolnicu sa akutnom trbušnom kilom. Mekenzi iznosi da je posle neuspešnog pokušaja trovanja princ Đorđe bio na ivici živaca i da je verovatno posumnjao da mu je sobar obio pisaći sto i iz njega ukrao neka lična dokumenta. Mekenzi, međutim, otkriva da je obijanje prinčevog stola i krađu dokumenata izvršio Živković kako bi sprečio mogući kontranapad Đorđa i njegovih prijatelja.
Protiv streljanja
Đorđe Karađorđević dodatno se zamerio bratu Aleksandru jer je bio protiv suđenja Apisu i njegovog streljanja. Princ je smatrao da ne treba da se Srbi ubijaju međusobno i da se nekom sudi za veleizdaju tokom rata.
Ljubomir Radanov - Foto: Promo; PrintScreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
“Da se ne lažemo” Bura oko “Senki nad Balkanom”