Rade Ćaldović i Jusuf Bulić likvidirani u Beogradu 1997. i 1998, a ubice nikad nisu pronađene
, ZA KURIR PIŠE VOJISLAV TUFEGDŽIĆ AUTOR KNJIGE I FILMA „VIDIMO SE U ČITULJI“
U noći 14. februara 1997. u centru Beograda ubijeni su Rade Ćaldović Ćenta (na gornjoj fotografiji desno) i njegova devojka Maja Pavić, novinarka i venčana kuma folk zvezde Svetlane Ražnatović.
Čim su seli u automobil, napadači su u njih ispalili rafale iz automatskog oružja. Svedoka nije bilo. Ubrzo je nedaleko od centra grada pronađen zapaljeni džip kojim su pobegle ubice.
Povratak u Srbiju
Rade Ćaldović, jedan od najboljih prijatelja Ljube Zemunca, u inostranstvu je imao obiman dosije. U Italiji, Holandiji, Nemačkoj... bavio se „uobičajenim“ delatnostima svoje generacije kriminalaca; pljačke, reketiranja, obračuni, bio je i ranjavan i zatvaran.
Nemačka policija ga je, navodno, početkom osamdesetih već teretila za 37 krivičnih dela, ali je usled nedostatka dokaza ostajao na slobodi. Nemci su ga ipak 1982. uhapsili zbog sumnje da je učestvovao u iznuđivanju novca od kockarskog kluba u Minhenu. Odande je proteran 1992, vratio se u Beograd i klonio nevolja, posvetivši se legalnim poslovima. Mesecima pre ubistva viđali su ga kako opušteno sedi na javnim mestima.
Vlasnik fudbalskog kluba Železnik i nekolicine lokala Jusuf Bulić Jusa (na gornjoj fotografiji levo) ubijen je 4. maja 1998. godine dok je izlazio iz kafića na Novom Beogradu. Zajedno s njim su usmrćeni Petar Vujičić, direktor FK Železnik, i Nenad Raščanin, Vujičićev telohranitelj. Dvojica napadača su u njih ispalili rafale iz automatskog oružja, a posle zločina automobilom su zamakli među zgrade na Novom Beogradu.
Bulić je u inostranstvu dugo bio u društvu Ljube Zemunca i Ćente. Vrlo brzo je postao „zanimljiv“ tamošnjim policijama, hapšen zbog sumnji da je učestvovao u ubistvima i drugim krivičnim delima. U zemlju se vratio nakon što je u Frankfurtu ubijen Ljuba, posvetio se legalnom poslovanju, kupio nekoliko restorana, na kraju i fudbalsku klub iz Železnika, gde je i živeo.
Istovetan potpis
Razmišljajući o smislu likvidacija u Beogradu krajem devedesetih godina, nekad veoma visoki rukovodilac DB je zaključio:
- Prvo, u svim zločinima se video istovetan „potpis“ ubica, što ukazuje na jedan centar odakle su organizovana ili naručena. Drugo, nekome je do te mere stalo do njihovog uklanjanja da nisu imali ni trunku obzira prema nedužnim žrtvama. I treće, teško je objasniti koliko je sumnjivo da se ubijaju ljudi koji su davno napustili kriminalne vode i započeli legalne poslove. Jednostavno, nisu imali vidljive neprijatelje kojima su smetali. A svi odreda su bili i sposobni i voljni da pomognu državi, odnosno DB, ukoliko za to bude postojala potreba: Ašanin, Ćenta, Jusa, Tref, Šijan...
SUTRA: Ministra su svi zaboravili
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kriminalci koji su obeležili 90-e!