Srbija sama treba da reši hoće li dati diplomatski imunitet pripadnicima Ruskog humanitarnog centra u Nišu. To će na kraju biti isključivo odluka Srbije - kaže generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg
On ističe da je lično u većoj meri usredsređen na ono što NATO i Srbija još mogu da urade zajedno, uz puno poštovanje srpske politike vojne neutralnosti.
- Krajem septembra održali smo vežbu za pomoć u vanrednim situacijama u BiH. Srpsko osoblje je učestvovalo u njoj i dalo izvanredan doprinos. Srbija se ponudila da organizuje vežbe za pomoć u vanrednim situacijama u zemlji, i drago nam je što ćemo sarađivati sa srpskom vladom u osmišljavanju i sprovođenju vežbe, koja će poboljšati sposobnost osoblja širom regiona da reaguje u vanrednim situacijama kao što su poplave i šumski požari.
Kako komentarišete trenutne odnose između Srbije i NATO-a?
- Mislim da su sadašnji odnosi vrlo dobri. Obe strane imaju pragmatičan pristup odnosu. Dosta praktično sarađujemo. Na primer, pomažemo srpskim snagama da procene nivo spremnosti i interoperabilnosti za učešće u mirovnim misijama UN i EU. Takođe sarađujemo u oblasti vojne reforme, posredstvom Grupe Srbija/NATO za reformu odbrane koja pomaže u modernizaciji oružanih snaga Srbije. Zatim, završili smo nekoliko projekata za bezbedno odlaganje više od 2.000 tona opasnog viška municije posredstvom povereničkih fondova koje vodi NATO. A sada se naša saradnja širi sa naučnog istraživanja na spremnost za reagovanje u slučaju katastrofe, pa sve do učešća u vojnim vežbama.
NATO je svestan značajne uloge Srbije za stabilnost u regionu. Naš dijalog i praktična saradnja u oblastima koje sam pomenuo koriste Srbiji. Na primer, zajedničke vežbe doprinose većoj bezbednosti srpskih vojnika angažovanih u međunarodnim mirovnim operacijama; vežbe civila za reagovanje u vanrednim situacijama, poput one koja će uskoro biti održana u Srbiji, od neprocenljive su važnosti kada država mora da se uhvati u koštac s prirodnim katastrofama. Sve su tu dobre prilike da Srbija pokaže svetu da znatno doprinosi regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti. U tom smislu, zahvalan sam što će Srbija sada dati doprinos kroz obučavanje iračkih vojnih medicinskih stručnjaka u Srbiji, u okviru NATO programa obuke za Irak.
Predsednik Aleksandar Vučić insistira na tome da će Srbija ostati vojno neutralna.
- Na Srbiji je da odluči o tome kakvu će spoljnu i odbrambenu politiku voditi. Apsolutno poštujemo neutralnost Srbije. A neutralnost ne isključuje saradnju. NATO je razvio duboku saradnju s određenim brojem neutralnih država, uključujući i Švedsku, Finsku i Austriju. Imamo zajedničke vežbe, delimo informacije i imamo višegodišnji politički dijalog o zajedničkim problemima. Osim toga, mnoge države partneri NATO daju dragoceni doprinos u ljudstvu u misijama NATO, uključujući i Avganistan i (misiju za obuku, savetovanje i podršku avganistanskih oružanih snaga) “Resolute Support”.
Veoma cenimo naše partnerstvo sa Srbijom i spremni smo da ga unapređujemo kroz blisku saradnju sa srpskim vlastima. Biće mi veoma drago da pozdravim predsednika Vučića sutra u sedištu NATO. Moja zamenica Rouz Gotmeler prisustvovala je inauguraciji predsednika Vučića i nedavno je govorila na Beogradskom bezbednosnom forumu zajedno sa premijerkom Anom Brnabić. Osim toga, moramo da razmotrimo aspiracije Srbije kada je u pitanju EU. Proces evropskih integracija zasnovan je na više principa koji obuhvataju promovisanje i očuvanje demokratskih vrednosti, poštovanje vladavine prava i dobrosusedske odnose. U tom smislu, Srbija se upustila u ambicioznu avanturu; ali putovanje se isplati, zato što će evroatlantska saradnja na kraju pomoći jačanju stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana.
Šta mislite o širenju ruskog uticaja na Balkanu? Da li na to gledate kao na pretnju?
- NATO ostaje potpuno posvećen stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana. Odlučni smo da pomažemo državama i regionu u sprovođenju reformi na dobrobit njihovih građana, bez obzira na to da li žele da se pridruže NATO-u. To će koristiti njihovim državljanima, njihovim zemljama i evroatlantskoj porodici u celini.
Poštujemo suverenitet svake države u odlučivanju o političkim i bezbednosnim aranžmanima; od Rusije očekujemo to isto. To je osnovni princip evropske bezbednosti na koji smo se svi obavezali Završnim aktom iz Helsinkija. NATO u potpunosti poštuje neutralnost Srbije. Neutralnost nije prepreka bliskom partnerstvu. Finska i Švedska su neutralne države, a u isto vreme i bliski partneri NATO. Veoma nam je drago što jačamo partnerstvo sa Srbijom kao neutralnom zemljom.
Dakle, protiv ste spoljnog mešanja?
- Svako spoljno mešanje u demokratske procese neprihvatljivo je. Ljudi u Srbiji i na čitavom Zapadnom Balkanu vrlo dobro znaju koliko bi bilo opasno kada bismo se vratili u vreme kada su etnički sukobi bili iznad dobrosusedskih odnosa, a populistički slogani i retorika podrivali izglede za evropsku integraciju.
Samo srpski narod može da odredi svoj put, ali njihova odluka, ma kakva bila, mora biti zasnovana na činjenicama, a ne na prevaziđenim mitovima i dezinformacijama.
U Beogradu ste odrastali. Kada ste poslednji put bili u našem glavnom gradu privatno i da li imate vremena za takve trenutke?
- Srbija je deo moga života. Imam lepa sećanja na detinjstvo u Beogradu, gde sam kao dete živeo tri godine. I dalje se sećam ukusne srpske hrane, kao što su čevapčići, punjene paprike i, naravno, sladoled. Takođe se sećam mnogih dobrih prijatelja koje sam upoznao u to vreme, od kojih su neki bili ratni zarobljenici u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. Bilo mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da se ponovo sretnem sa nekima od njih prošlog puta kada sam bio u Beogradu, pre skoro dve godine.
(Kurir.rs/Blic/Ivana Mastilović Jasnić/Foto: Profimedia)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Ko će otići u zatvor zbog pogibije dvojice muškaraca na auto-putu?