Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije, Branislav Ivanović, odigrao je protiv Južne Koreje 100. meč u dresu najdražih boja. Prilika da evocira uspomene i seti se debija, svih selektora,mnogih saigrača, golova...
Krenimo redom, sećanje na prvu utakmicu pre 12 godina...
-Igrao sam u OFK Beogradu, bila je turneja na kojoj su, kao i sada u Kini i Južnoj Koreji, bili i mladi igrači, poziv je stigao i na moju adresu a ja nisam mogao da verujem.U tom trenutku ostvario sam sve snove, jer debitovaću za svoju zemlju. Putovanje do Toronta, ali i ceo taj ambijent, za mene sve novo, ostavilo je veliki trag, nešto što se ne zaboravlja. I rezultat je na kraju bio pozitivan -1:1.
Ima li neke anegdote...
-Ne sećam se, ali srećom tada nije bilo ovo pevanje na stolici kao sada kada se pojavljuju nova lica.Sigurno bih pao sa stolice.Sećam se, ipak, imena starijih igrača koji su mi pružili veliku podršku, sve su učinili da se ja i još neki mlađi igrači dobro osećamo.Možda bih izdvojio sam stadion na kome smo igrali, bila je to „bejzbol arena“ pretvorena u fudbalski teren, a ja do tada ništa veće nisam video. Zbilja sam bio impresioniran.
Selektor je bio tvoj „romantičar“..
-Ilija Petković je bio selektor, nije mnogo pričao, nije hteo da nas opterećuje, a znao je da nas opusti kako bi u tom trenutku dali svoj makismum.
Tokom duge karijere promenio si mnogo selektora...
-Nisam ja „promenio“ ni jednog, selektori su se menjali – kaže uz osmeh kapiten.
Šta je prva asocijacija pri pomenu nekog selektora, primera radi da počnemo od Ilije Petkovića...
-Veliki stručnjak koji se pokazao i dokazao kroz rezultate.Veliki OFK-ovac koji je prepoznao prilike na Omladinskom stadionu, video da i tamo ima potencijala koji mogu da igraju za reprezentaciju. Sve mi je tih prvih godina u klubu bilo nestvarno, a njegov poziv shvatio sam kao nagradu za sve što sam do tada uradio.Ima moje veliko poštovanje, uverio sam se i kasnije koliko je on magičan u nekim stvarima, veoma harizmatična ličnost koja mnogo poznaje fudbal.Zasluge za moj debi u reprezentaciji idu njemu.
Havijer Klemente...
-Prvi stranac na mestu selektora Srbije.mislim da nije bio upoznat sa mojim kvalitetima. Tada sam bio kapiten mlade reprezentacije,a priliku sam dobio tek na kraju tih kvalifikacija. I to mi je bio podstrek za dalje napredovanje.
Miroslav Đukić...
-Imali smo fenomenalno Prvenstvo Evrope za mlade kada smo stigli do finala, a Đukić se onda sa klupe „orlića“ preselio na klupu „A“ tima.I nekoliko nas je „povukao“ sa sobom, tako da je to u neku ruku bila smena generacija.Dao mi je samopouzdanje, motiv, sigurnost, sve to mi je tada mnogo značilo.Stvarno jedan ozbiljan stručnjak.
Radomir Antić...
-Čovek koji je u Srbiji stvorio kult reprezentacije. Dok je on bio selektor, bili smo jedna nacija, jedan tim.Vladala je velika euforija, izborili smo plasman na Svetsko prvenstvo. Ne treba mnogo trošiti reči na njega, bilo mi je veliko zadovoljstvo što smo sarađivali.
Vladimir Petrović-Pižon...
-On je možda došao u najtežem mogućem trenutku, posle odlaska Radomira Antića.Ali kada govorim o njemu onda moram da se vratim na neki svoj početak, jer on mi je u mladoj reprezentaciji dao šansu, prepoznao neki moj talenat. Veoma sam mu zahvalan na svemu,mnogo sam naučio od legende koja to jeste imenom i prezimenom.Sazreo sam kao igrač, shvatio šta je fudbal na vrhunskom nivou.
Radovan Ćurčić kao vršilac dužnosti selektora...
-Došao je u trenutku kada je ponovo bilo baš teško, posle odlaska Vladimira Petrovića. Imali smo i napornu turneju. On je čovek koji zaista veoma dobro radi, a kada govorim o svim selektorima, svi su imali kvalitet da vode reprezentaciju. I rezultati su svima bili sudija...tako je to u savremenom fudbalu.
Siniša Mihajlović...
-Kada je došao hteo je iz korena da promeni neke stvari. Znao je da će sve biti teško. Opet je došlo do smene generacija. Napravio je jedan presek, u početku je sve to izgledalo jako teško, ali smo posle svi uživali sa njim. Krivo mi je što je otišao posle tog prvog ciklusa, jer mislim da smo sazreli kao ekipa i u narednom ciklusu kvalifikacija sigurno bi napravili dobar rezultat.Ostaje mali žal što nije nastavio posao u reprezentaciji, a sa ove distance mislim da i njemu treba da bude žao.
Ljubinko Drulović...
-Ljubinko je napravio fenomenalan rezultat sa omladinskom selekcijom kada je osvojio Evropsko prvenstvo. Neke od tih momaka Mihajlović je već bio uveo u najbolji naconali tim. Jako je teško za trenera kada mu ne date šansu na duži rok, ali Ljubinko je dobar trener i sigurno će imati šansu.
Dik Advokat...
-Došao je posle Drulovića. Za mene on je ozbiljan stručnjak, šteta što se nije duže zadržao, ali mislim da su oni incidenti protiv Albanije uticali na kasnije događaje.
Radovan Ćurčić u drugom mandatu...
-Preuzeo je tim kako bi ugasio požar nastao posle onih scena protiv Albanije u Beogradu.Mislim da je u drugom mandatu sve bilo mnogo bolje, ali surovost selektorskog posla jesu rezultati.
Slavoljub Muslin...
-O njemu treba da pričam mnogo,mnogo više. Uradio je mnogo za moju karijeru, naučio me mnogo toga u Lokomotivi, a kada je postao selektor bio sam srećan. Znao sam da čemo napraviti rezultat, jer način na koji on razmišlja i kako rešava stvari, to je bilo nemoguće ne učiniti.Napravili smo odličan rezultat, ja sam uživao u radu sa njim.Bio sam srećan, zadovoljan. Ukazao mi je maksimalno poverenje, dao stvari koje su mi u tom trenutku bile potrebne. Mogao bih o njemu da pričam još dugo,dugo...
Mladen Krstajić...
-Prvi selektor sa kojim sam ja igrao( smeh).Trener se vidi i pokaže u prvih sedam dana rada sa ekipom. Mislim da Krstajićima potencijal da vodi ovu selekciju, bio je sa nama prethodne dve godine, poznaje sve. Promenili smo i sistem igre, ali znamo način treninga, način razmišljanja i ja mu elim mnogo uspeha.
Koju utakmicu pamti po dobrom, ali i lošem...
-Nije lako, srećan sam zbog mnogih stvari, detalja. Možda bih izdvojio debi, a onda i prvu utakmicu u dresu Srbije, protiv Češke.To je za mene bio istorijski trenutak.I moj prvi gol protiv Portugala pamtim, pa period sa Radomirom Antićem...Idem brzo, sigurno ću nešto i preskočiti. Dolazi onda novi ciklus,pa drugi neuspešan. I ono što boli to je zbog nefudbalskih razloga. Ali ne bih o tome, ostavimo to po strani. I sada ovaj plasman na Svetsko prvenstvo koji je sigurno kruna moje reprezentativne karijere.
Kako je bilo igrati u društvu Save i Dekija, bio si i deo njihove proslave kada su oni igrali 100 meč...
-Nisam razmišljao, a ni maštao o tome da ću jednog dana i ja slaviti taj jubilej. Išao sam utakmicu po utakmicu.Sada kada vidim da sam na tom broju, nekako mi je sve brzo bilo. A kao klinac sam odrastao uz Savu i Dekija i ovi novi klinci koji odrastaju uz svoje idole, to je zaista privilegija. Stati pored njih i još zaigrati uz njih, neverovatna je stvar. Veliki ljudi, veliki profesionalci. Oni zaslužuju čarobne reči. Savo je bio jednu utakmicu sa nama, a Deki je bio moj uzor i pre nego što sam ušao u reprezentaciju. Razumeli smo se pogledom, a ono što je on radio za reprezentaciju su neverovatne stvari. I na terenu i van njega.Od njega je moglo da se uči u svakom trenutku. Deki je legenda svetskog fudbala, legenda koja ne bledi posle karijere i to dovoljno govori o njemu.
Koliko Banetovih 100 dobija na težini ako je tvoj put krenuo iz OFK Beograda...
-Mojih 100 nastupa je zasluga mnogih generacija igrača sa kojima sam igrao. Nažalost nisam imao sreće da igram za naša dva najbolja kluba, sudbina me rano odvela u inostranstvo, u Lokomotivu.A sam moj dolazak u OFK Beograd iz Sremske Mistrovice, pokazalo se kasnije, bio je najbolji mogući scenario za moju karijeru.
Ambijent koji se pamti...
-Svi u Srbiji odrastaju uz punu Marakanu. Svaki igrač o tome mašta, igrao sam više puta pred 50 hiljada ljudi na našem najvećem stadionu i to je ono što tera igrača da da i poslednji atom snage. Bilo je naravno mnogo trenutaka kada tribine nisu bile ispunjene ali bilo je tu i nefudbalskih stvari koje su imale uticaja na takvu sliku.
Debitantski gol...
-Pamtim ga, naravno. Dva minuta pre kraja u Portugalu, možda je bio čak iz ofsajda, Igrali smo u nekom neverovatnom sistemu, a opet delovali smo jako dobro. Dali smo gol iz prekida, mogao sam tada i da završim karijeru. Toliko sam bio srećan.
Da li je to bio najdraži gol od 12 koliko ih je kapiten postigao...
-Meni je, iskreno, svaki drag.Svaki gol je dolazio u posebnom trenutku, srećam što sam postizao golove protiv velikih selekcija, Francuske, Italije, Portugala...I zato ne bih izdvajao neki gol posebno.
Ima li razlike između kapitena i reprezentativca ...
-Ogromna čast i privilegija. U nekim prvim nastupima možda toga nisam bio svestan, govorim o mladoj reprezentaciji, jer to je osnovna škola za ovo što je „A“ tim. To je već fakultet. Traka u najboljoj reprezentaciji je ozbiljna čast. I opet moram da se vratim na Dekija Stankovića od koga sam mnogo naučio, dao mi je mnogo korisnih saveta. Siniša Mihajlović mi je dao traku, ali mislim da je to bilo prirodno u tom trenutku, jer sam već bio prisutan na velikoj sceni.Dobio sam čast da budem kapiten u dresu svoje zemlje i to je zaista najveća privilegija za jednog igrača tokom njegove karijere.
Bane je među prvima treningu, Bane je među prvima na okupljanju, među prvima u autobusu, prvi na sastancima,prvi...
-Nisam uvek prvi (smeh)...Ja sam govorio i uvek to naglašavam, imam privilegiju da radim ono što volim. I to još u dresu reprezentacije. Drago mi je što sam kapiten ove generacije, nadam se da ćemo zajedno dati sve kako bi bili uspešni i na predstojećem Svetskom prvenstvu.
I na kraju, jubilej, Južna Koreja, rezultat isti kao na debiju protiv Italije u Torontu...
-Oni su jako ozbiljna ekipa, a mi smo opet odigrali veoma dobro. I mislim da moramo svi da budemo zadovoljni. Drago mi je zbog trocifrenog broja, ali idemo dalje. I zbog mladih igrača koji predstavljaju pravo bogatstvo za reprezentaciju – rekao je Branislav Ivanović, kapiten Srbije koji je protiv Južne Koreje 100 put obukao dres sa državnim grbom.
Kurir sport, Foto: FSS