Deca su posetila izložbu: "Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji" - "Identitet značaj i ugroženost"
Lepa akcija!
Deca Pravoslavnog sportskog društva ”Sveta Srbija” posetila su Srpsku akademiju nauka i umetnosti.
U pratnji roditelja i trenera, deca svih sportskih sekcija Svete Srbije su sa velikim poštovanjem i radoznalošću kročila pod svodove ove instituciju našeg naučnog društva, koja još od 1. novembra 1886. godine egzistira pod današnjim nazivom - Srpska akademija uanuka i umetnosti (SANU).
Ona je bila naslednik imovine Srpskog učenog društva i nastavljač njegovih zadataka, kao i Društva srpske slovesnosti (1841-1864).
U pratnji vodiča, deca su obišla SANU i posetila izložbu: "Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji" - "Identitet značaj i ugroženost".
Mališani su pažljivo slušali svog domaćina i gutali svaku njegovu reč. Vodič ih je sa velikom posvećenošću sproveo kroz znamenite srpske manastire, dočaravajući im vreme u kome su građeni.
Deca su pokazala zavidno znanje iz istorije, što je veoma iznenadilo vodiča koji im se tokom cele izložbe - zahvaljivao. Maleni sportisti su videli makete najvećih srpskih manastira - od Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, Gračanice, do Svetih arhangela, Bogorodice Ljeviške i drugih važnih kulturnih znamenitosti Kosova i Metohije.
Po prvi put, oni su imali mogućnost da se susretnu sa realnom istorijom svojih predaka sa Kosova i Metohije.
Videli su u istinu koje blago poseduju i zašto sa pravom sebe mogu nazvati bogatim u izvornom smislu te reči. Ono što je za sve bilo veoma potresno, jeste film koji prikazuje slike srušenih 150 manastira i crkava za vreme NATO agresije 1999. godine i tokom kosovsko-metohijskog pogroma 2004. godine.
Sportisti Svete Srbije su ovim obilaskom našli utemeljenje u Svetoj Lozi Nemanjića, ogledala su se u Svetom Simeonu i Svetom Savu, u Svetom Stefanu Dečanskom, u Kralju Milutinu i tako pogledavši njih u prošlosti, uvidela sebe u budućnosti.
Radost je bila očita na licima svih. Prišavši ovoj poseti i samoj izložbi ozbiljno i sa mnogo pitanja za vodiča, pokazali su da oni već polako znaju kojim putem žele da hode.
Na tom putu nam preostaje da ih utvrdimo samo dobrom delima i čvrstim podvizima.