Taksisti se susreću sa brojnim situacijama, koje su ponekad smešne, ponekad tužne, a nekad i rizične. Antonije Čolić otkriva svoja neobična iskustva s mušterijama
Taksi vozilo je mesto u kojem građani dok se voze mogu neobavezno da s taksistom ćaskaju o vremenu, poskupljenjima, gužvi, a neretko se dešava i da se izjadaju.
Među brojnim klijentima koje je vozio Antonije Čolić (55) bilo je i javnih ličnosti, a njemu su u posebno lepom sećanju ostali, nažalost preminuli, glumci Milorad Mandić Manda i Ljubiša Samardžić.
Samo lepe teme
- Ono što mi smeta je što naši ljudi najradije bombarduju rđavim vestima i negativnim pričama, ali ja više volim da razgovaram o finim temama i da na život gledam s radošću, pa tako i da razgalim svoje mušterije. Kad neko izađe iz auta i kaže mi: „Ulepšali ste mi dan“, to vredi više od bilo kog novca - počinje priču Čolić.
A dve mušterije su mu posebno prirasle za srce.
- Vozio sam naše velike glumce, nažalost pokojne, Ljubišu Samardžića i Mandu. Kako su to bili fini i pozitivni ljudi. Ljubiša je bio pravi gospodin, pristojan i kulturan. Mandu pamtim kao pozitivnog čoveka, raspoloženog i vedrog. Veoma mi je žao što je tako mlad otišao, bio je godinu dana mlađi od mene, a sada ga više nema. S takvim ljudima su teme uvek bile prijatne i odmerene - kaže naš sagovornik.
Miki je dobričina
Među poznatim ličnostima koje su u Čolićevom sećanju ostale kao prijatni i dobri ljudi je i glumac Miki Manojlović.
- Što je on jedna dobričina! Znate li za izraz čovek panja? Tako se kaže u narodu za nekog ko je pun pravih ljudskih osobina. E, takav utisak mi je ostavio glumac Miki - kaže taksista Antonije Čolić.
Piše Silvija Slamnig