Samoća je bolest teža i štetnija od zavisnosti od pušenja ili gojaznosti, upozoravaju naučnici, koji tvrde da je 2010. godine oko 35 odsto ljudi starijih od 45 godina bilo hronično usamljeno, a da ih je samo deceniju ranije bilo tek 20 odsto.
Moderna medicina pomaže sve većem broju ljudi da žive dužim i zdravijim životom nego ikada do sada, ali novija istraživanja pokazuju da novu pošast predstavlja sve prisutnija društvena izolacija - samoća.
Naučnici upozoravaju na "epidemiju usamljenosti", koja utiče na razvoj brojnih zdravstvenih problema.
Rezultati studije Američkog udruženja psihologa pokazuju da su kod osoba sa višestrukim društvenim kontaktima izgledi za iznenadnu smrt niži za čak
Usamljenost šteti srcu i izaziva karcinom
Metaanaliza sprovedena na 148 studenata iz SAD, Evrope i Australije pokazuje da društvena izolacija, usamljenost i odluka da osoba živi sama značajno utiču na ranu smrt.
Podaci prikupljeni u okviru više stotina raznih studija sprovedenih među milionima ispitanika daju snažne dokaze o značaju društvenih kontakata za fizičko zdravlje pojedinca.
Usamljeni ljudi češće puše, gojazni su i ređe vežbaju. Usamljenost se povezuje sa povećanom opasnošću od razvoja karcinoma dojke i kardiovaskularnim problema.
Porast broja hronično usamljenih
Naučnici tvrde da je 2010. godine oko 35 odsto ljudi starijih od 45 godina bilo hronično usamljeno, a samo deceniju ranije bilo ih je tek 20 odsto.
Kao razlog za to navode se sve više domaćinstava sa po jednim članom, veća stopa razvoda i snažnije fokusiranje na društvene mreže, nego na stvarne životne kontakte.
Osoba ne mora biti fizički sama da bi se osećala usamljeno. Usamljeno je 43 odsto starijih ljudi, iako ih samo 18 odsto živi samo.
Prema podacima Nemačkog centra za osobe treće životne dobi, osobe koje se osećaju isključeno ili društveno izolovano imaju više izgleda da se osećaju usamljeno.
Utisku da "ne pripadaju nigde" u moderno doba sve češće doprinosi izraženo siromaštvo.
Zahtevi da negde pripadamo su sve rigidniji
Ni u Srbiji situacija ništa nije drugačija, tvrdi naš poznati psihijatar, prof. dr Milan Milić, koji kaže da sve više mlađih osoba traži pomoć stručnjaka upravo zbog usamljenosti.
- Usamljeni često nose deo krivice za to, jer neće da se uklope, ne vole određenu muziku, način oblačenja. Imaju neke druge vrednosti i zato bivaju skrajnuti. Nasuprot tome, društvo forsira jedan određeni standard, na primer, uspešnost, lepotu i pamet, odnosno to je uslov da se uđe u neki zanimljiv krug u društvu. I oni su oštriji prema onima koji nisu atraktivni, lepi ili pametni. Ti zahtevi nisu bili tako rigidni kao danas. Stvorile su se strukture - ili si uspešan, imaš dobro društvo, putuješ, ili si potpuno skrajnut, nebitan - objašnjava prof. dr Milić.
Druga stvar, nastavlja profesor, koja je potpomogla da ljudi postanu usamljeniji jesu društvene mreže, preko kojih se ostvaruje komunikacija koja ranije nije bila moguća.
- Mi imamo jedan paradoks. Upravo preko društvenih mreža razmenjujemo informacije, ali u čovekovoj prirodi je živi kontakt, koji mu je još uvek potreban. Pod to se podrazumeva i dodir, miris. Na primer, na skajpu vidimo samo jedan deo. Nedostaje nam ta dubina, da čoveka osetimo - kaže doktor.
(Kurir.rs/Blic, S.Todorović)