SEĆANJE NA DEJTON! Karadžić: Pa kako da popustimo, poginulo mi je 25.000 mladića! Bulatović mu kaže: Nemoj da ti pogine još 25.000
Na današnji dan pre 25 godine u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran je Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak. Dejtonski sporazum, nakon tronedeljnih pregovora, parafirali su tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, takozvane Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman.
Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a osim njega glavni američki posrednici bili su Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.
Jedan od učesnika pregovora u Dejtonu, bivši predsednik savezne vlade Momir Bulatović ispričao je kasnije da je sve ono što je dogovoreno u Dejtonu bilo na stolu i tri godine ranije u Lisabonu, ali je tvrdio da su u Dejtonskom sporazumu glavnu ulogu odigrali Amerikanci i da su "pripadnike međunarodne zajednice su tretirali kao potpuno nebitne".
"Sećam se da je jednom Radovan Karadžić rekao: "Pa kako da popustimo, meni je tamo poginulo 25.000 mladića.“ A ja mu kažem: "Radovane, pa nemoj da ti pogine još 25.000", sećao se Bulatović.
Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije FBiH i 49 odsto RS. Iz te podele izdvojen je Distrikt Brčko.
Glavni akter ovih pregovora, u svojstvu pomoćnika državnog sekretara SAD, bio je Ričard Holbruk. Nikada nije rasvetljeno kako je uspeo da lidere Bošnjaka, Srba i Hrvata nagovori da potpišu sporazum a u studiji "Tajna istorija Dejtona: Američka diplomatija i bosanski mirovni proces 1995" Dereka Šolea i Beneta Frimana opisuje se i drama poslednjeg dana regovora.
Tog jutra Milošević je odlučio da prelomi i potpiše sporazum sa Franjom Tuđmanom, nezavisno od stava bošnjačke delegacije. Navodno je na snegu, bez kaputa, na parkingu pored vojne baze čekao i insistirao da ovu ideju predstavi Kristoferu Hilu i Ričardu Holbruku. Kada je američka delegacija odbila ideju, Milošević je izneo poslednju ponudu: da se status Brčkog ostavi za kasnije, kad će biti rešen međunarodnom arbitražom, što je Tuđman prihvatio.
Kristofer i Holbruk su tada otišli u bosanske prostorije gde su se u Izetegovićevom apartmanu sastali s liderom Bošnjaka, te Harisom Silajdžićem i Muhamedom Šaćirbejom.
"Ovo je nepravedan mir, ali moj narod treba mir - rekao je nevoljno Izetbegović, i time je sporazum praktično dobijen.
Hil i Holbruk su požurili da dogovor stave na papir, a obavestili su i predsednika Bila Klintona, koji je doleteo u Dejton da potpiše sporazum. Neposredno pre potpisivanja odvijala se drama i unutar srpske delegacije: Slobodan Milošević je tek tada predočio dogovorene mape bosanskim Srbima.
Kad je Krajišnik video mapu... - onesvestio se. Upitan šta se desilo, Milošević je rekao: "Pao je u komu".
Inače, dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH - 21. novembar republički je praznik i neradni dan u Republici Srpskoj. Predsednik Dodik je u autorskom tekstu za Glas Srpske poručio da je Republika Srpska država koja postoji od 9. januara 1992. godine.
Dodao je da je ona svojom državnošću, koja se u skladu sa međunarodnim pravom sastoji od teritorije, efektivne vlasti i naroda, učestovala u mirovnim pregovorima tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Svoju državnu samostalnost je unela u završne mirovne pregovore u Dejtonu, naveo je Dodik.
(Kurir.rs/Tanjug/Blic/Mihailo Jovićević)
Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Genocid, progoni, ubistva, deportacije... Ovo su svi zločini koje tužilaštvo stavlja na teret Mladiću!