Tim istraživača utvrdio da kopiranje genetskog materijala ne dovodi do degradacije ćelija i skraćivanja životnog veka
Tim naučnika iz Južne Koreje i SAD klonirao je prvog kloniranog psa Snupija kako bi otkrio da li genetski identične životinje imaju istu sudbinu ili sa svakim kloniranjem dolazi do degradacije ćelija.
- Kloniranje životinja postalo je sve popularniji metod proizvodnje genetski identičnih životinja ili superiornih životinja za istraživanja i industrijske potrebe. Međutim, dugo se već postavlja pitanje da li klonirane životinje brže stare - piše u istraživanju naučnika s Nacionalnog univerziteta u Seulu, Državnog univerziteta Mičigena i Univerziteta u Ilionisu.
Četiri kopije
Original Taj, avganistanski hrt, živeo je 12 godina i uginuo je od raka, dok je njegov klon Snupi živeo 10 godina i takođe uginuo od raka. Da vide da li bi i u sledećoj generaciji došlo do skraćivanja životnog veka, naučnici su napravili četiri klona, od kojih je prvi uginuo četiri dana po dolasku na svet.
- Prvi klonirani pas Snupi imao je životni vek veoma sličan životnom veku njegovog somatskog donora i bio je zdrav sve dok nije oboleo od raka, u desetoj godini. Tri Snupijeva klona su zdravi, kod njih nije zabeleženo ubrzano starenje i sve ukazuje da neće obolevati više i češće nego životinje rođene prirodno - zaključuju naučnici.
123 surogat majke
Snupi je kloniran 2005. godine i prvi je pas koji je kloniran, što je bio veliki korak za naučnike jer je genetsko kopiranje pasa bilo mnogo veći izazov od kopiranja drugih životinja. Južnokorejski naučnici su 2005. uzeli ćeliju Taja i stavili napravljene embrione u 123 surogat majki. Samo tri štenca su uspešno došla na svet, ali je jedino Snupi preživeo.
Prvi klonirani sisar je ovca Doli, koja je na svet došla 1996.
Kurir / E.K.
Foto: Profimedia, Printscreen