U Beogradu na Zvezdari, u pravoslavnom hramu Svetog velikomučenika kneza Lazara, nalazi se čudotvorna ikona Svetog velikomučenika Mine, a brojni su svedoci isceljenja koja su se dogodila u ovoj svetinji.
Ekipa Kurir televizije uverila se da stotine vernika čeka na ulazu u ovu svetinju ne bi li putem isceljenja nad ikonom povratilo nadu.
Prema navodima u knjizi Čuda Svetog Mine u Beogradu, autora Jovana Janjića, pred ovom ikonom "nebrojeno mnogo ljudskih duša je našlo utehu, isceljenje i put do onoga što čista srca žele".
Preko noći ozdravila
Početkom 2009. godine Draga Pavićević došla je u crkvu Lazaricu i u Knjizi ličnih svedočenja vernih o čudima Svetog Mine zapisala: "Danas se navršila godina od mog izlečenja, pa hoću da posvedočim o čudima Svetog Mine."
Gospođa Draga svojom rukom je ispisala, a onda i lično posvedočila autoru knjige kako se izlečila.
"Zglobovi na rukama počeli su da otiču. Bolovi su bili jaki, a bolna mesta pocrvenela. Medicinske terapije nisu pomagale, a injekcije je primala. Uzrok bolesti ostao je nepoznat i posle više lekarskih pretraga. Uput je dobila da ide na VMA, jer se sumnjalo na sistemsku bolest. Pre nego što će krenuti u bolnicu, tri putqa je odlazila u Lazaricu i palila po 40 sveća, uz molitve Svetom Mini za ozdravljenje.
U nedelju, dan pre odlaska u bolnicu, pred čudotvornom ikonom Svetog Mine sveštenik joj je očitao molitvu za zdravlje. Ubrzo posle toga, u toku noći, bol je prestao a otoci su se povukli. Po prijemu u bolnicu lekar je napisao da je primljena u dobrom stanju, radi ispitivanja.
Od tada Draga se zahvaljuje Bogu i Svetom Mini, jer nikada više otoci i crvenilo nisu se pojavili na njenom telu. Bio je to razlog da dan Svetog velikomučenika Mine uzme za svoju slavu", stoji u pomenutoj knjizi.
Isceljenja u hodu
"Gospođa Dobrila Ljubojević bila je od onih vernika koji su nastojali da odlaze na liturgiju tamo gde služi patrijarh srpski Pavle. Na drugi dan Trojica, u Duhovski ponedeljak, patrijarh Pavle služio je u selu Slanci pored Beograda. Dobrila je žurila na autobus, nezgodno zgazila i povredila nogu, pala i ostala tako u bolu. Cvećar nadomak čijeg lokala je pala pritrči u pomoć, ali nije mogao mnogo pomoći. Telefonom je pozvao njenog sina, da kolima dođe po majku. Po dolasku kući, pošto je po struci viši fizioterapeut, Dobrila sama sebi stručno uveže nogu i legne da se odmori. Donela je novu odluku da na liturgiju ide u svoju parohijsku crkvu Lazaricu, tu nadomak kuće gde živi, kad već nije mogla da ode tamo gde je planirala. Liturgija u Lazarici počinje kasnije nego u Slancima, tako da je imala oko dva sata za odmor.
Niko od pojaca tog dana nije došao. Dobrila je bila sama za pevnicom za vreme liturgije u Lazarici. Po završetku službe, sveštenik dođe da se zahvali:
Slava i hvala Bogu da ste došli, sestro Dobrila, da niste došli, ne znam kako bih odslužio liturgiju!"
Dobrili pade na pamet da se možda baš zato nije dalo da ode u drugu crkvu, ali to prećuta. Sad ona zamoli sveštenika:
"Oče, molim vas da mi očitate molitvu pred ikonom Svetog Mine, slomila sam nogu!"
Sveštenik ne veruje da je slomila nogu, s obzirom na to da je sve vreme liturgije prestojala i bez vidnog grča na licu pevala za pevnicom, ali usliši njenu molbu. Niko joj nije verovao da se povredila, pa je odlagala da ide na lekarski pregled. Otišla je tek petog dana. Uz urađen rendgenski snimak, u lekarskom izveštaju je pisalo: "Diskretna pukotina frakture, sve je u zarastanju".
Odbila je da joj nogu stave u gips, jer u tom slučaju njena porodica ne bi dopustila da za Petrovdan ide u manastir Blagoveštenje, gde je služio patrijarh Pavle. Išla je u ovčarsko-kablarsko Blagoveštenje. niko nije primetio kakvu povredu ima. Onima koji su za to znali, radosno je govorila: "Iscelio me Sveti Mina", sačuvano je u knjizi o njegovim čudima.
Hirurg prestao da se opire veri
Doktor Zoran Milićević je hirurg u Gradskoj bolnici, istaknuti član Lekarske komore i fondova za razvoj mladih lekara. On je posvedočio o događaju nakon kojeg je postao verujući.
"Druge subote februara 1999. godine u 7 časova došao sam na hitno prijemno dežurstvo i odmah pošao u šok sobu da prvo tu napravim vizitu. Već na prvom krevetu zatekao sam devojčicu od 17 godina koja je u licu vrlo loše izgledala, ali bez grimasa bola, patnje i straha. bila je sitne i mršave građe. Žalila se na bolove u trbuhu, nadutost i izostanak vetrova i stolice. Ovo stanje zahtevalo je hitnu i neodložnu operaciju trbuha", seća se doktor.
Za nepunih pola sata devojčica je već spavala na operacionom stolu i trbuh je bio širom otvoren.
"Ostalo je možda još tri, četiri poteza do izvlačenja tri i po metara izumrlog creva, kad … nešto mi je blesnulo u glavi i prokazalo da ću ako tim putem nastavim, što se hirurški apsolutno nametalo kao nužno, preseći krvne sudove koji hrane preostali zdravi deo creva. Tada života za pacijenta više ne bi bilo, jer ne bi ostalo više zdravog creva da mogu da ih sastavim. Gledao sam zapanjeno do čega je u dva, tri poteza moglo da dođe, da dete odvedem u neminovnu smrt.
Presrećan sam bio, što mi se to „veliko saznanje“ javilo i što sam stao ne načinivši pogubno delo koje više ni jedna medicina ne bi mogla da popravi. U toj situaciji i stresu nisam pomislio na Boga, to je došlo kasnije.
Posle završene operacije, otišao sam kod načelnika u sobu koji me
je i dalje tu čekao. U sobi su bile majka i tetka devojčice. Sa sjajem u očima od suza, ponovo mi zahvališe uz priču da su njih dve, tokom operacije bile u Crkvi Svetog Velikomučenika Lazara, blizu bolnice, i da su se pred ikonom Čudotvornog Svetog Mine molile za moje ruke i uspeh operacije", ispričao je doktor.
(Kurir.rs/Foto: Printscreen/Kurir TV)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO! Iz Parova u Vladu Srbije!