U Srbiji je pokrenut jedan potpuno jedinstven projekat - pravi se prvi - "Rečnik detinjih reči i izraza" u kome bi bili sakupljeni i objavljeni genijalni jezički pronalazak naše dece.
Bio bi to rečnik jedinstven i dragocen u srpskoj leksikografiji, značajan sa stanovišta lingvistike, teorije jezika, dijalektologije, razvojne psihologije, pedagogije… Ujedno bi to bilo lepo svedočanstvo o jezičkim vratolomijama, draga uspomena naše dece na detinjstvo kada porastu.
Autor poduhvata je Vesna Smiljanić Rangelov, magistar nauke o književnosti sa dugodišnjim iskustvom u prevođenju, lekturi i praktičnoj leksikografiji.
Rečnik bi trebalo da bude objavljen sledećeg leta, a osim dece, najvažniji saradnici u pisanju ovog rečnika su roditelji koji preko sajta "Detinjarije” šalju jezičke bisere svojih mališana. Zahvaljujući vrednim mamama i tatama, do sada je prikupljeno više od hiljadu dečjih jezičkih kovanica.
"Na sajtu se nalazi se obrazac u koji roditelji mogu uneti zanimljive reči i izraze svoje dece. Da bi se znalo na šta je mališa mislio, neophodno je da napišu reč koju je dete izmislilo, značenje reči, kontekst u kojem je reč nastala, kao i ime, uzrast i mesto u kojem dete živi. U "Rečnik detinjih reči” i izraza ne ulaze reči koje su nastale kao posledica tepanja i maženja", ističe Vesna Smiljanić Rangelov i dodaje daje ovo, koliko zna, prvi rečnik dečjih izraza u zemlji i regionu.
Deca u uzrastu od 2 do 7 godina su izrazito jezički produktivna. Greške koje prave u upotrebi reči često imaju uporište u istoriji jezika, pa je tako ono što oni danas pogrešno izgovore u prošlosti bila punovažna reč.
Tako npr. danas tako nedvosmisleno detinju reč "teškost“ pronalazimo u pismu Ilije Garašanina prijatelju polovinom 19. veka (gle čuda – o stanju u Srbiji). Zato je važno da osluškujemo te male jezičke genije i njihove pronalaske beležimo, ne samo za porodičnu istoriju nego kao doprinos nacionalnoj nauci o jeziku i razvoju deteta.
Kurir.rs/Dnevno/Detinjarije