(VIDEO) SVETSKO MEGA GROBLJE: Na njemu počiva pet miliona duša, ali taj broj još uvek raste
Nema svetijeg mesta na svetu gde bi šiiti radije bili sahranjeni od ovog grada mrtvih, koji je proteže se sve do horizonta od pragova grobnice Imama Alija, rođaka i zeta proroka Muhameda i najsvetijeg mučenika među šiitima.
Dok su suniti sahranjivali svoje mrtve u lokalnim grobljima, šiiti su ovde hiljadama godina sahranjivali mrtve i svako ima najmanje jednog rođaka na groblju. Sada je to neka vrsta karte iračke istorije, barem njihove šiitske većine. Prirodne katastrofe, ratovi i tragedije upisani su na nadgrobne ploče gusto zbijene u svaki kvadratni metar prašnjave, osunčane doline.
Vadi al-Salam, Dolina mira, najveće je groblje na svetu, poslednje počivalište za oko pet miliona duša, ali taj broj stalno raste. Procenjuje se da se na Vadi al-Salamu svake godine sahrani 500.000 dodatnih tela, ali poslednjih godina taj broj bila čak i veća zbog krvavog rata protiv Islamske države. Nasilje koje je zavladalo Irakom od 2003. godine, a dobar deo žrtava bili su šiiti, hranilo je masivno širenje groblja.
Dolina mira narasla je za 40 odsto na oko 7,5 kvadratnih kilometara, priča je Ihsan Hamid Sherif, službenik zadužen za primanje tela. Te, 2010. godine, sve manje tela je dolazilo na groblje, što je ljudima pružilo nadu da Irak čeka svetlija budućnost. "Dosad smo primali 200 do 250 tela dnevno, a sada je manje od sto", rekao je Najah Abu Seiba, patrijarh porodice koji su ovde bili grobari tri veka.
"Radili smo 24 sata dnevno." Najmanje 85.000 Iračana ubijeno je od 2004. do 2008. godine, navodi se u izveštaju Iračkog ministarstva za ljudska prava iz 2009. godine, iako se te cifre smatraju minimalnim i ne obuhvataju čitavu dužinu rata. Cifre su uključivale iračke civile, vojsku i policiju iz svih verskih i etničkih grupa. "Moja majka, otac i braća ovde su sahranjeni", rekao je Mouhajed Hamed al-Lami, a on je dovezao telo žene svoga ujaka da je sahrane na novijem delu groblja. "Sahranićemo je ćemo je ovde jer je to mesto Imama Alija", rekao je, pokazujući prema dalekoj zlatnoj kupoli grobnice. "To je mesto najbliže nebu."
Abu Muhamed Al-Sudani je tada pričao da sada ima više vremena pa želi da uredi šarolike grobove i standardizovati njihov izgled uniformnim grobnim markerima i slikama preminulih. "Onda, nismo imali vremena da organizujemo grobove", rekao je on.
Organizacija i ujednačenost stila, međutim, potpuno su odsutni u ostatku groblja gde se nadgrobni spomenici iz mnogih perioda bore za svoje mesto. Kako se približavate svetištu Imama Alija i starom gradu koji ga okružuje, tako i grobovi postaju stariji. Jednim delom dominiraju grobovi poginulih u ratu između Irana i Iraka - brutalni sukob koji je oduzeo oko milion života.
U to je vreme nadgrobni spomenik bio građen od opeke i bili su visoki oko jedan metar sa crno-bijelom fotografijom mrtvih okruženih ukrasnim kavezom. Svuda su u ovom delu, često spojeni s kasnijim grobovima drugih članova porodice. U jednom, trojica braće dele isti deo. Svi su umrli 1981. godine. Samo groblje dvaput je bilo poprište teških borbi. Široke staze razgrnute su se kroz gusto nabijene starije odeljke, a probile su ih tenkovi iračke vojske pod Sadamom Huseinom.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, Džordž Buš pozvao je irački narod na pobunu. Kad je postalo jasno da Amerikanci neće pomoći pobunjenicima, Sadam je brutalno ugušio ustanak. Pobunjenici su se sklonili u uske prostore među prepunim grobnicama i tako je iračka vojska krčila svoj put kroz grobove svojih nekadašnjih kolega. Do današnjeg dana hrpe razbijenih kaveza sa grobova ostaju složene uz put.
Američki tenkovi će voziti istim putevima 13 godina kasnije u bitkama s vojskom Mahdija pod vodstvom Muktade al-Sadra, koji su se slično sakrili među grobovima i grobnicama. Među nadgrobnim spomenicima su porodične grobnice veličine sobe koje su izgradile bogataši, često nadvijene kupolama. Mnogima su sada razbijeni okviri za vrata i prozore nakon što su pljačkaši izvadili metalna vrata kako bi ih prodali u staro gvožđe tokom godina sankcija UN.
Grobovi iz tridesetih i četrdesetih godina imaju svoj sopstveni stil. Dižu se na 3 metra visine sa zaobljenim vrhovima kako bi ih ljudi videli. Natpisi su često gipsani, a datumi koriste islamski kalendar. Jedan koji datira iz 1914. godine ima natpis na persijskom, a to je relikvija iz vremena kada bi iranski šiiti redovito slati u Najaf na posljednji počinak.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: AP
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO! Iz Parova u Vladu Srbije!