U Srbiji će do 2050. nestati više od dva miliona ljudi, ili grad veličine Beograda, što znači da će za samo nešto više od tri decenije iščeznuti 33,2 odsto čitavog srpskog stanovništva, tvrdi američka Centralna obaveštajna agencija (CIA).
Jedino mesto na Balkanu gde će se u naredne tri decenije desiti potpuno suprotno, odnosno povećanje populacije, jeste Kosovo i Metohija, koje je na mapi CIA prikazano odvojeno od Srbije! Naime, u južnoj srpskoj pokrajini će 2050. godine živeti čak 17 odsto ljudi više, dok se za ostatak Srbije prognozira da će imati samo 5,5 miliona stanovnika.
Slične prognoze
Ove alarmantne prognoze svrstale su našu zemlju na samo dno demografske evropske lestvice, dok će više ljudi od nas izgubiti samo Letonija sa 35,8 odsto, Litvanija sa 37,6 odsto i Moldavija, koja će do 2050. imati 44,1 odsto građana manje.
Nažalost, projekcije CIA nisu iznenađenje za srpske demografe, koji imaju veoma slične prognoze. Demograf Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka uradio je projekciju stanovništva Srbije od 2010. do 2060. godine. Prema njegovim rezultatima, Srba će svakako biti znatno manje, a preovladaće starija populacija. - Sada imamo sedam miliona stanovnika i izvesno je da će doći do smanjenja stanovništva. Kada se radi prognoza, radi se u više varijanti.
U slučaju niskog fertiliteta, odnosno prosečnog broja dece koje rodi jedna žena, prema mojim proračunima, 2050. bismo imali 5,1 milion ljudi, a 2060. 4,7 miliona. Prema projekciji srednjeg prosečnog rađanja, 2050. bismo imali 5,8 miliona ljudi, a do 2060. taj broj bi bio 5,6 miliona. Postoji i najoptimističnija varijanta u kojoj bi se više rađalo i u tom slučaju bismo 2050. godine imali 6,3 miliona ljudi, a 2060. 6,3 miliona stanovnika, što je opet manje nego sada - pojašnjava Penev.
Stari ceo region
On dodaje da će narednih godina sve manje biti mladih, a znatno više starih. Demografski stručnjaci odavno upozoravaju da u Srbiji svake godine umre barem 35.000 ljudi više nego što se rodi, a da situaciju otežava i to što je samo 17,6 odsto populacije mlađe od 19 godina. Sa sličnim problemima suočava se većina evropskih zemalja, samo sa manjim procentima smanjenja populacije nego u Srbiji. Među njima su i nama susedne zemlje: Mađarska (12,6 odsto), Grčka (10), BiH (8,2), Rumunija (8,2), Crna Gora (7,9), Hrvatska (7,7) i Makedonija (4,4).
Ministarka slavica Đukić Dejanović: Bolja demografska budućnost je moguća
Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže za Kurir da je u Srbiji svake godine od 35.000 do 38.000 ljudi manje samo na osnovu niskog nataliteta i visoke stope smrtnosti. - Takođe, migracije naših građana u inostranstvo predstavljaju dodatni problem. Strategija za podsticanje rađanja, koja je izrađena 2008, sjajan je dokument, ali je počela da se primenjuje tek od 2016, a ove godine je dopunjena.
Od finansijske podrške porodici, preko uskalđivanja rada i roditeljstva, naš zadatak je mnogo više obrazovanja u sferi reproduktivnog zdravlja, promocija porodičnih i rodnih vrednosti, podrška materinstvu... Sve se to radi putem programa na nivou lokalnih samouprava, a ne samo državne politike. Bolja demografska budućnost je moguća i to je cilj ka kome svi moramo težiti - kaže Đukić Dejanović za Kurir. Ovo ministarstvo zaduženo je da prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti demografije i populacione politike, a naročito za razvoj i primenu posebnih programa populacione politike u oblastima na teritoriji Republike Srbije sa niskom stopom nataliteta.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku: Svaka treća porodica bez dece
Svaka treća porodica u Srbiji nema dece, prosečno domaćinstvo ima tri člana, dok se u poslednjih 30 godina konstantno smanjuje broj zaključenih brakova, podaci su Republičkog zavoda za statistiku o porodičnom profilu stanovništva.
U braku živi 57 odsto muškaraca i 53 odsto žena, a brojke govore da svaki treći muškarac i svaka četvrta žena nisu u tom statusu.
Najbrži rast Nigerija, Kongo, Etiopija...
Prema izveštaju "Prospekti svetske populacije“ Ujedinjenih nacija, do 2050. planetu Zemlju naseljavaće čak 9,8 milijardi ljudi, s tim što će se polovina populacionog rasta dogoditi u Africi. Na spisku zemalja čije će stanovništvo najbrže rasti su Nigerija, Kongo, Etiopija, Tanzanija i Uganda. Do 2050. polovina svetskog stanovništva će živeti u devet zemalja: Indiji, Nigeriji, Kongu, Pakistanu, Etiopiji, Tanzaniji, Ugandi i Indoneziji.
U Luksemburgu duplo više stanovnika
Što se tiče Evrope, rekorder po uvećanju broja ljudi biće Luksemburg, u kom će, prema projekcijama CIA, do 2050. živeti 48,3 odsto više stanovnika nego danas. U top pet zemalja čija će se populacija uvećavati spadaju i Irska, Island, Švedska i Norveška. Broj stanovnika će rasti i u Španiji, Švajcarskoj, Belgiji, Britaniji, Francuskoj, Austriji, Italiji...
Kurir.rs/J. Pronić - S. Slamnig
Foto: Kurir.rs/Miloš Lončar
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO! Iz Parova u Vladu Srbije!