Ova bolest nije nikakva sramota. U pitanju je ozbiljan emocionalni poremećaj s kojim se treba suočiti i na vreme ga lečiti.
Sigurno se svako od nas osećao tužno ili potišteno posle ozbiljne bolesti, smrti nekog člana porodice, razvoda ili gubitka posla. Kod većine ljudi osećanje žalosti i tuge s vremenom slabi, ali ako ono potraje duže od dve nedelje, verovatno je reč o depresiji.
Depresivni ljudi su svesni svojih problema i često ne znaju kako da ih se oslobode jer od okoline dobijaju pogrešne, a često i neumesne primedbe. Zbog predrasuda i iskrivljenih informacija, depresivci najčešće ne mogu da shvate da su njihove tegobe zdravstveni problem koji moraju pothitno da leče.
Šta je depresija?
1. Depresija je bolest određenih delova mozga i nervnog sistema.
2. Depresiju leče psihijatri kojima ljudi uglavnom odlaze nerado ili nikako.
3. Postoje lekovi koji leče depresiju, na šta ljudi obično reaguju komentarom: „Nisam lud da pijem lekove za smirenje“. Samo mali broj zna da samo lekovi mogu da reše ili ublaže depresiju.
4. Depresija je ozbiljan emocionalni poremećaj koji stvara probleme u odnosima s drugim ljudima, izaziva patnju porodice i gubitak radne produktivnosti. Depresivne osobe se osećaju bespomoćno i beznadežno, za šta često okrivljuju sebe.
5. Ljudi koji su depresivni postaju preopterećeni i iscrpljeni, bezvoljni, izoluju se od porodice i prijatelja. U težim slučajevima, po glavi im se vrti ideja o smrti i samoubistvu.
Šta je izaziva
Depresivno stanje može se javiti posle gubitka drage osobe, usled samoće, zbog manjka prijatelja ili ljubavi, teške bolesti, porođaja, teške trudnoće, selidbe, razvoda, drastične promene životnih okolnosti, siromaštva, teških uslova života, nezaposlenosti, pretrpljenog zemljotresa ili požara, nasilja, šikaniranja na poslu... Boravak u mračnim prostorijama, smanjeno kretanje, loša ishrana, kao i upotreba nekih lekova, steroida, alkohola ili droga takođe mogu biti uzrok depresije.
Genetska predispozicija
Depresija može biti posledica genetskog nasleđa i uticaja spoljašnjih okolnosti. Ako postoji jaka genetska predispozicija za depresiju, bolest se može pojaviti i u normalnim životnim okolnostima. Ali i čovek koji nema genetsku predispoziciju može da oboli od ove bolesti ukoliko je jako i dugotrajno bio izložen stresu.
Šta se tačno dešava u organizmu
Kada doživimo stres, u organizmu počnu da se luče hormoni i otrovne materije koje utiču na sve organe. Kod osetljivijih ljudi lučenje je češće, jače i duže, zbog čega stradaju srce, želudac, pankreas. Stresni hormoni u mozgu blokiraju delovanje zadovoljstva, ubijaju milione moždanih ćelija, što se odražava na raspoloženje i nastanak depresije.
Depresiju treba lečiti
Depresija postepeno može da uništi sve oblasti života, uključujući i porodične odnose, prijateljstva, sposobnost za rad ili školovanje. Mnogi ljudi još uvek veruju da emocionalne patnje prouzrokovane depresijom nisu ozbiljne i da ih se osoba može osloboditi samo ako se dovoljno potrudi. Zbog ovakvih lažnih uverenja, ljudi koji pate od depresije često ne prepoznaju da imaju ozbiljan emocionalni poremećaj.
Vrlo je važna podrška porodice
Od neprocenjivog značaja je i pomoć porodice i prijatelja koji pružaju podršku depresivnoj osobi. Ljudi iz najbližeg okruženja treba da pomognu i ohrabre voljenu osobu da istraje u tretmanu i prevaziđu bolest.
Simptomi
Letargija, poremećeno spavanje, rano buđenje, nesanica, buđenje s osećajem umora, loša koncentracija, razdražljivost, iscrpljenost, nedostatak seksualne želje, osećaj očaja, beznadežnosti, beskorisnosti, strah od smrti, razne fobije, opsesivno ponašanje, osećaj zabrinutosti, osećaj da želiš da zaplačeš ali ne možeš, samoubilačke misli, promene u apetitu i težini...
Šta nije depresija
Depresija nije izmišljena bolest, nije lenjost ili nekoliko dana kada se osećate tužno ili loše. Ona nije PMS ili stres.