EVO ZAŠTO OPADA BROJ STANOVNIKA: Sve manje porodica zbog sve izraženijeg siromaštva
Uslovi za stvaranje porodice u Srbiji su nepovoljni, a takva situacija proizvod je ekonomske neizvesnosti, ali i društvenih trendova.
Demografi se slažu da se brak kao tradicionalni način začetka porodice nalazi u krizi. U Srbiji je u poslednjih 30 godina zabeležen konstantni pad broja zaključenih brakova. Tako je u 2016. godini sklopljeno za trećinu manje brakova nego 1986. Razlog tome je, osim manje popularnosti braka, i sve manji broj novorđenih, ali i starenje stanovništva. Da situacija za stvaranje porodice nije najsjajnija pokazuje i podatak Republičkog zavoda za statistiku da se povećava broj dece koje rađaju majke posle 35 godina starosti, navodi o21.rs.
Profesor porodičnog prava Milan Počuča, koji se bavi položajem porodice u Srbiji, kaže za 021.rs da su poslednjih godina uslovi za stvaranje porodice izuzetno negativni. On navodi da se mladi u Srbiji sve teže odlučuju na sklapanje braka i osnivanje porodice.
"Finansijska snaga porodice je nešto što bi trebalo da donese mir, stabilnost i da vrati nadu da porodica ima perspektivu, te da će deca imati mogućnost da normalno rastu. Ukoliko novca nema u porodici, ako su oba partnera slabo plaćena, taj faktor onda počinje da razara porodicu. Ne želim da kažem da su brakovi ili porodice gde nema novca, automatski nesrećni. To nije pravilo, ali su pod stalnom tenzijom i očekivanjem da li će imati dovoljno za sutra. Takođe, sve veće opterećenje je na ženama, čija se tradicionalna uloga izmenila. Ponekad, one rade duže od muškaraca. U situaciji kada radite osam, devet ili 10 sati dnevno, postavlja se pitanje snage i volje za još jednu obavezu kao što je dete", objašnjava Počuča.
Da situacija nije dobra potvrđuje i psihoterapeutkinja Ljiljana Filipović. Kao nemogućnost uspostavljanja stalnog radnog odnosa, ekonomske sigurnosti i stambenog zbrinjavanja, sve češće se javljaju proširene porodice u kojima bračni partneri žive sa roditeljima.
"Uslovi su teški jer je mladima, pre svega, teško da se zaposle. Čak i kada pronađu posao, oni nemaju dovoljno materijalnih mogućnosti da se osamostale, odnosno da kupe ili iznajme stan. Zbog toga često stvaraju zajednice sa svojim roditeljima, što nikako nije savet psihoterapeuta, ali je to kod nas česta pojava. Situacija bi bila znatno bolja ukoliko bi mladi bili ekonomski nezavisni. Naravno, potrebno je da budu i psihološki nezavisni od svojih primarnih porodica, kako se roditelji ne bi mešali u njihove odnose. U suprotnom, roditelji kritikuju, komentarišu i mešaju se u njihove odluke, što naravno kvari odnose", navodi Filipović za 021.rs.
U jednom od svojih radova Počuča navodi da sve izraženije siromaštvo velikog broja porodica dovodi do trošenja energije svih njenih članova, kako bi se obezbedila osnovna sredstva za preživljavanje. Ipak, ukazuje da ekonomski faktori nisu jedini koji utiču na odluku da se osnuje porodica ili ne.
"Ono što značajno utiče jeste i stvaranja potrošačkog društva u kojem je telefon partner preko kojeg mogu da se zadovolje sve ljudske potrebe. U zemljama EU, čijem standardu mi stremimo, takođe postoji velika kriza braka. Stvaranje potrošačkog društva i potrošačkog mentaliteta takođe je jedan od razlog zbog čega danas imamo sve manje brakova. Tako u Norveškoj koja je jedna od najrazvijenijih zemalja, više od 40 odsto stanovnika su samci. Brak kao tradicionalni način stvaranja zajednice dvoje ljudi koji žele da osnuju porodicu, u neku ruku, postaje prevaziđena forma", smatra on.
Studentkinja M. D. takođe smatra da su uslovi za porodicu u Srbiji loši, zato što mladi žive i dalje kod roditelja i od njihovih plata.
"I kada pokušaju da se osamostale, podignu kredite, zaduže se, to stvara samo veće probleme. Ukoliko je dete u planu ili ga već imaju, obaveze se samo uvećavaju i stvara se jedan beskonačan spisak stvari koje su vam potrebne da biste dete normalno odgajali u normalnim uslovima. Bojim se da Srbija trenutno to ne može da ponudi", navodi naša sagovornica.
Podaci UNICEF-a u Srbiji s kraja prošle godine pokazuju da 30 odsto dece živi u riziku od siromaštva, dok svako osmo dete živi u porodicama koje sastavljaju kraj sa krajem. Osim zbog ekonomskih strepnji, ovakvi podaci utiču i na psihološku odluku o tome da li neko želi dete ili ne. Ljiljana Filipović bavi se i predbračnim savetovanjem, a kako kaže, najčešći problemi zbog kojih joj se obraćaju parovi jesu konflikti koje do tada nisu uspevali da reše. Često su to slični problemi sa kojima se susreći i bračni partneri, a jedan od izvora razmirica u odnosu je i ekonomski momenat.
"Ukoliko jedno od njih radi, a drugo ne, postavlja se pitanje raspodele novca i kada tu postoje razlike dolazi do razmirica i sukoba. Onda i kada oboje imaju novac dolazi do sukoba i nesuglasica, zato što ne postoje isti aršini za upravljanje novcem. To su uglavnom ista pitanja kao što su pitanja u braku. Ko je odgovoran i kako se vrši raspodela obaveza", objašnjava Filipović.
Naša sagovornica dodaje da bi partneri trebalo da nauče set veština koje im pomažu da kroz razgovor reše probleme. To su emocionalna kontrola, pronalaženje kompromisa, komunikacione veštine, a sve to najčešće i nedostaje partnerima.
Iako Srbija kroz svoje zakone vodi pronatalitetnu politiku, činjenice ukazuju na to da ona, zasada, ne uspeva. Počuča ukazuje na to da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj porodiljsko traje do godinu dana, što je veoma značajno. Ipak, naš sagovornik je oprezan i navodi da je, bez obzira na to što postoje afirmativni zakoni kada je u pitanju porodica, situacija takva samo na papiru.
"Mi smo daleko od toga da loša statistika u nekom trenutku počne da stagnira, a potom i da se prevaziđe bela kuga. Ono što je u praksi ne govori u prilog onoga što je zapisano i normirano. Mi možemo reći da Srbija vodi pronatalitetnu politiku, ali to je samo na papiru. Svoja predavanja završavam rečima da nikada nije bilo vreme za pravljenje kuće i dece. Prema tome, čekati da se nešto desi, ne vodi prosperitetu", zaključuje Počuča.
Podsetimo i to da je u 2016. godini rođeno najmanje dece u poslednjih 100 godina. Ovakvi podaci ne bi trebalo da čude s obzirom na to da se stanovništvo Srbije nalazi u trendu starenja. Tako je prosečna starost žene 43,5, a muškaraca 40,8 godina. Ukoliko se uzmu podaci od pre 90 godina, starost žene je povećana za 15 godina, a muškarca za 13. Projekcije demografa su da će se trend smanjenja broja stanovnika u Srbiji nastaviti i u budućnosti.
(Kurir.rs, 021.rs/Z.Strika)