HRVATSKI MEDIJI: Praljak svoje samoubistvo pretvorio u rijaliti šou, otrov iskoristio kao scenski rekvizit
Postupak Slobodana Praljka u sudnici Haškog tribunala bio je očigledno unapred smišljen i proračunat cilj, piše zagrebački “Indeks” u svojoj analizi.
Kako navode, osuđeni ratni zločinac izabrao je slobodnu smrt kako bi u svom plemenu ostao zapamćen kao mučenik.
“Da mu je to u dobroj meri uspelo, pokazuju i prve reakcije hrvatske političke klase, kao i u većini hrvatskih i hercegovačkih medija u kojima se piše o ‘časnom generalu’, ‘heroju’ i ‘antologijskom činu’, dok se u komentarima članaka masovno oplakuje Praljkova samoizabrana smrt, te besni zbog svetske zavere protiv Hrvatske i, naravno, domaćih veleizdajnika”, piše “Indeks”.
Oni ističu da je Praljak sebe oduvek smatrao “figurom većom od života”.
“To je dokazao i svojim poslednjim rečima – u kojima je o sebi govorio u trećem licu – i odlukom da teatralno u sudnici i uživo u televizijskom prenosu popije dozu otrova iz, kako se čini, male ampule. Iskolačio je oči, nagnuo glavu unazad i energično strusio otrov u širom otvorena usta, kao diplomirani reditelj koji je iza sebe imao i uspešnih predstava i filmova, svestan i sposoban da inscenira dramatičan trenutak”.
“Indeks” navodi da je Praljak “svoje samoubistvo zapravo pretvorio u rijaliti šou”.
“U njemu je skrivena bočica otrova bila standardni scenski rekvizit kojim se kod nesofisticirane publike navikle na poetiku Tompsona i dramatične preokrete iz sapunica - a to je bila Praljkova ciljna grupa - može lako izazvati šok i probuditi emocije”, navodi se.
“Ukratko, Praljak je pomno i uspešno izrežirao svoju javnu smrt, kako bi u drugi plan ili, još bolje potpuni zaborav, gurnuo svoj život. Jer nakon što je osuđeni ratni zločinac popio otrov, odjednom su mnogi odmah zaboravili da je on - osuđeni ratni zločinac. Nema smisla biti sitničav i poricati da je sve to zamislio i izveo doista maestralno. Naravno da je srpski ratni zločinac Vojislav Šešelj odmah komentarisao da je to bio ‘junački čin za poštovanje’, jer to i jeste profil i nacionalistički mentalni sklop publike na koju je Praljak računao. Baš kao što je bio efikasan u ratnim zločinima, bio je i u insceniranju vlastitog mučeništva. Par mililitara otrova zločinca je trebalo da pretvore u žrtvu”, dodaje “Indeks”.
U analizi zagrebačkog portala se dalje ističe da je Praljak hteo da zaboravimo logore u kojima su ljude premlaćivali, sekli im uši i lomili ruke i noge, kako je svakodnevno granatirao Mostar i nije hteo da propusti humanitarnu pomoć, ubijanje civila među kojima je bilo i dece, silovanja, etničko čišćenje…
Oni navode da je Praljak kroz svoju teatralnu smrt želeo da izbriše zločine i od ratnog zločinca postane “mitski nacionalni mučenik”.
“Naročito perfidno u tom planu jeste što se time hipoteka Praljkovih brojnih ratnih zločina prenosi na leđa svih onih koji će ga ubuduće slaviti. Njegovu individualnu krivicu ispijanje otrova trebalo je da pretvori u kolektivnu krivicu svih Hrvata. Baš to je direktan rezultat ako se kao nova neupitna istina uzme predzadnja Praljkova rečenica ("Slobodan Praljak nije ratni zločinac!"), ako se pristane na implicitnu emocionalnu ucenu. Njegovi ratni zločini i beskrupuloznost treba da postanu naši. Na to ne da ne treba pristati, nego se treba odlučno suprotstaviti takvom narativu i uzdizanju jednog ratnog zločinca u status nacionalnog heroja i mučenika”, piše dalje u tekstu.
Ipak, kako ističu, već se sada mogu čuti “fantazije” o nevinosti generala i tome ko ga je naterao na taj čin.
“Ali zašto Praljku oduzeti slobodnu volju? Kao što je odlučio da počini ratne zločine za koje je osuđen, tako se odlučio i na dramatično i javno okončanje vlastitog života. Odlučio je i da ne može da preuzme odgovornost za svoje zločine i presudu koja je iz njih proizašla. To je bilo njegovo pravo. S obzirom na to koliko je već proveo u pritvoru, Praljak bi i s potvrđenom kaznom bio na slobodi za dve-tri godine. Izabrao je da pokuša da postane simbol ili kuriozitetna fusnota kako ne bi morao da živi kao čovjek osuđen za ratne zločine. Prilično je jeftina manipulacija, u kakvu se upustio i premijer Andrej Plenković, Praljkov potez proglašavati moralnim činom, jer to je suštinski bio jedan kukavički čin. Praljkove žrtve nisu imale taj luksuz da slobodno biraju hoće li živeti ili oduzeti sebi život, to su za njih učinile vojne snage pod Praljkovim zapovedništom”, piše “Indeks”.
Na kraju teksta oni navode da je “morbidna činjenica da je poslednja žrtva ratnog zločinca Slobodana Praljka bio on sam.
“Ista nacionalistička ‘logika’ koja ga je podstakla da nanosi zlo drugim ljudima, navodnim neprijateljima hrvatstva, navela ga je da ubije i sebe u ime hrvatstva. Njegova porodica zaslužuje saučešće, a svi ostali konačno oslobođenje od nasleđa tih brojnih ratnih zločinaca devedesetih”, zaključuje “Indeks”.
(Kurir.rs/Tanjug/Index.hr)
(Foto: Printscreen)