ČUVENI ISTORIČAR O ĐORĐU KARAĐORĐEVIĆU: Ovo je istina o njegovom ludilu, ubistvu sluge i odnosu s Mikom Alasom
Tribina "Princ Đorđe Karađorđević - senka nad Srbijom" održana je na Dan republike u Kulturnom centra Novog Sada, i nekoliko stotina zainteresovanih došlo je da čuje predavanje istoričara Milovana Balabana.
Kontroverzni princ Đorđe Karađorđeviće (1887-1972), koga u seriji Dragana Bjelogrlića tumači Žarko Laušević, bio je trnu u oku tadašnjih političara.
"O njemu se malo znalo. Najpre su o njemu ćutali sami Karađorđevići, a potom je u komunističkom periodu opalo interesovanje za kraljevsku porodicu", reči su kojima je Balaban započeo predavanje.
Autor tribine je, zatim, dodao da je često agresivno ponašanje princa Đorđa dovodilo do toga da se pod pritiskom pojedinih političkih i dvorskih krugova, ali i propagande koja je dolazila iz domaće i austrijske štampe, odrekao prestola 1909. godine u korist svog brata Aleksandra, budućeg kralja Jugoslavije.
Različita su, pritom, mišljenja o tome koliko je pritisak na njega bio opravdan i koliko je princ istinski demonstrirao svojim ponašanjem nesposobnost da preuzme presto. Nazivali su ga čak i fašistom, mada je među prvima uvideo opasnost od nadolazećeg fašizma.
Netipično ponašanje (izlivi besa, vređanja domaćih i stranih visokih ličnosti ),u nekim trenucima i sklonost ka fizičkim obračunima,a patio je i od manije gonjenja. Sve to bilo je karakteristično za princa još od njegove mladosti. Ono je naročito počelo da se ispoljava u godinama Prvog svetskog rata, a kulminiralo je u periodu od 1922. do 1925. godine. Dijagnozu da je duševni bolesnik potpisali su u to vreme eminentni psihijatri Srbije."
Sa druge strane, kako je dalje objasnio Balaban, krasila ga je u pojedinim trenucima ogromna hrabrost, te je podsećao na naše drevne junake. To se moglo videti u situacijama kada je sve vrilo u Srbiji 1908. godine pošto je Austro – Ugarska anektirala Bosnu i Hercegovinu. Neretko, princ je pokazivao izuzetnu hrabrost na bojnom polju, naročito u bici na Mačkovom kamenu gde je i ranjen.
Koliko su bila velika očekivanja od Đorđa kao prestolonaslednika i preuveličana poređenja sa Voždom Karađorđem čije je ime nosio, uticala na njegovu emotivnu nestabilnost i koliko su ogromne obaveze pred koje je bio kao prestolonaslednik postavljen bile uzrok ispoljavanja njegovog “duševnog nesklada” ?
Princ Đorđe se školovao u Parizu, a potom je upućen u Petrograd u Vojnu akademiju kada mu je u jednom trenutku i sam car Nikolaj Drugi posvetio pažnju i pohvalio celu Srbiju rekavši da mu je drago da srpski princ stiče vojnu veštinu u Rusiji. Princ je sa samo 16 godina već video i iskusio puno toga. Posle gašenja dinastije Obrenović 1903. godine u Majskom prevratu, princ Đorđe se sa porodicom vraća u Srbiju koja tada ima oko 3,5 miliona stanovnika. Postaje prestolonaslednik.
Kralj Petar, koji je duže vreme proveo u inostranstvu, nastojao je da za presto što pre osposobi Đorđa i da se sam posle toga povuče. Ta Srbija, opterećena političkim intrigama i zaverenicima, bila je za kralja razočaranje. U takvom ambijentu ponašanje princa Đorđa počelo je da čudi Beograđane na mnogo načina pa i time što je po kaldrmi jurcao brže od 10 km na čas svojim automobilom, tada jedinim u državi. Takođe, jahao je često noću svog konja i družio se sa alasima ,zajhvaljujući matematičaru Mihajlu Petroviću Alasu.
Zaverenci su se plašili Đorđa i njegovih mogućih poteza kada dođe na vlast, te je počelo njegovo osporavanje, a spekulisalo se i da je bilo pokušaja da ga otruju. Januara 1907. odjeknula je bomba i prinčeva prostorija bila je potpuno srušena. To je bio klasičan atentat, ali srećom, princ tada nije bio u toj prostoriji.
Povod za njegovo odricanje od prestola bila je aneksiona kriza. Pošto je okupirala BiH 1878. godine, Austrija je sada pod okriljem Nemačke krenula da je anektira (prisajedini) i da prodre preko Raške u Makedoniju te da izađe na Egejsko more. To bi potpuno ekonomski odseklo Srbiju, osim toga BiH je po načelu narodnosti, smatrana srpskom državom pa su se Srbi pobunili.
"Na mitingu, oktobra 1908.godine pred 20.000 ljudi ,što je petina tadašnjeg stanovništva Beograda, najzapaljiviji govor održao je princ Đorđe koji je tada spalio austrijsku zastavu bez obzira na savete da to ne radi. Rusija je davala signal da u tom trenutku ne može da ratuje i da je konstelacija snaga u Evropi takva da Srbi moraju da se primire. To se i desilo,političari su to prihvatili", rekao je Balaban.
Kako se docnije desio incident sa poslužiteljem princa Đorđa, Stevanom Kolakovićem, koji je pod čudnim okolnostima pao niz stepenice i preminuo, kralj Petar je izdao proklamaciju u kojoj je pisalo da se princ Đorđe, dosadašnji prestolonaslednik, „našao pobuđen da na prava i prerogative prestolonaslednika podnese abdikaciju."
Proklamaciju je potpisala cela vlada na čelu s predsednikom Stojanom Novakovićem a strasti svih protivnika prestolonaslednika Đorđa su – utihnule.
(Kurir.rs/ Foto: Privatna arhiva i promo)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
“Da se ne lažemo” Bura oko “Senki nad Balkanom”