Dečja razmaženost nastala je upravo zbog roditelja, a čak i da nije - odgovornost roditelja je da reše taj problem, smatra Elen Rouz Glikman, autor knjige "Vaše dete je derište i vi ste krivi za to".
1. Mislite da se oni na taj način izražavaju
Ako vaše dete grize, "cvili" ili udara, a, vi jednostavno sami sebi govorite: "To mala deca rade, to je faza i proći će", moglo bi značiti da imate problem. Čak i kad su u pitanju jako mala deca, morate odrediti posledice za dete, bez da uvijek grlite dete i govorite: "Dušo, što se dogodilo, jesi li ljut/a? Reci mi, zašto ujedaš? Jesi li mi tužan/a?".
"Ako decu ne činite odgovornima za njihovo ponašanje, tada ih, nažalost, pretvarate u razmaženu decu."
2. Ne dopuštate im da odrastu
Mnogo roditelja nesposobno je i nespremno pustiti decu da odrastu. Roditelji koji ne dopuštaju deci da preuzmu odgovornost, koja ne znaju što je samostalnost i nemaju samokontrolu - odrastajući zaostaju u svojoj zrelosti. "Kad imate dete od osam godina koje ne može da izađe na kraj s time da nije uvek po njegovom i da neće uvek dobiti ono što želi, morate shvatiti da vi, kao roditelj, preuzimate dosta krivice za takvo ponašanje".
3. Kriviac je uvek neko drugi
Istina je da nije pošteno da deca gledaju TVprogram za koji biste očekivali da će imati sladak sadržaj primeren dobi deteta, a umesto toga gledaju decu koja oponašaju ponašanja koja su nepristojna, nepodnošljiva ili puna nepoštovanja prema odraslima. Deca se tada žele ponašati na isti način i nisu roditelji krivi što deca imitiraju takvo ponašanje. Međutim, iako to nije pošteno, gledanje televizijskog sadržaja je roditeljska odgovornost i upravo roditelji treba da ili ograniče ono što deca gledaju ili razgovarati sa decom oko toga što gledaju i razjasniti kakvo ponašanje je prihvatljivo. Samo zato što niste vi ti koji ste dete naučili lošem ponašanju, to ne znači da ste oslobođeni odgovornosti za takvo ponašanje i da ne morate objasniti detetu zašto je takvo ponašanje loše.
4. Imate iskrivljen osećaj roditeljstva
Da bi bili dobri roditelji, mnoge mame i tate veruju da treba svojoj deci da budu najveći 'borac' i 'čuvar' u svakom trenutku. Zapravo, roditelji bi trebalo da budu sposobno 'maknuti' sebe iz takve uloge i razmišljati o sebi kao o detetovom roditelju, a ne o njegovom/njenom najvećem obožavatelju i navijaču. To će vam omogućiti da sagledate dete objektivno i promenite način na koji razmišljate. Umesto da se fokusirate na ono što treba da učinite kako ne biste pokazali detetu da mislite da je najbolje na svetu, fokusirajte se na ono što vi treba da radite sa svojim detetom kako biste ga učinili zrelom i odgovornom osobom.
5. Potičete osećaj 'prava'
Biti roditelj je teško, niko ne voli stalno da govori deci reč 'ne' i deca ne vole kada im se reč 'ne' govori. Stoga, kada se deca naviknu da većinu vremena čuju reč 'da' - to im daje osećaj prava zbog kojeg se osećaju kao da ništa nije dovoljno. "Kada naša deca cvile za nečim i mi im to damo, stvaramo osećaj prava na to. Oni žele to nešto i sposobni su da cvile zbog toga dok to ne dobiju, a znaju da će dobiti. Ne treba puno da deca steknu taj osećaj prava i osećaju se da treba da to imaju samo zato što to žele.
6. Opravdavate ih samo zato što su mali
Samo zato što je vaše dete malo, to ne znači da ne treba da znaju za disciplinu. Čak i ako je nešto razvojno prikladno, to ne znači da je prihvatljivo. Na roditeljima je da nauče decu šta je ispravno, a što nije u svakoj situaciji. Postoje određena ponašanja, poput grizenja ili udaranja za koje očekujete vidjeti kod malog djeteta, ali ne očekujete kod sedmogodišnjeg ili osmogodišnjeg djeteta, ali čak i takva ponašanja trebaju se osloviti i riješiti inače će se nastaviti.
7. Dopuštate im da vam se tako obraćaju
Ako vas dete nazove glupim, nema poštovanja prema vam u društvu drugih odraslih ili svojih vršnjaka, ako zahteva stvari bez da vas pita ili vam zahvali - a, vi ne činite ništa kako biste takvo ponašanje zaustavili - razmaženo ponašanje postaje u potpunosti vašom krivicom.
"Kada dopuštate detetu da razgovara s vama na način na koji ne biste dopustili svom partneru, prijatelju ili bilo kome drugome da tako razgovara, to je još jedan znak da je vaše dete razmaženo", objašnjava Glikman.
8. Niste svesni takvog ponašanja u ranoj dobi
Čak i kada je vaše dete beba, trebalo bi da budete svesni ponašanja koja želite da dete jednog dana usvoji. "Trebalo biste o ovome da uvek mislite, ako želite da vaše dete bude pristojno, tada ga od samog početka učite da vam govori 'molim te'". Čak i kada su deca jako mala, dajemo im izbor kako da se ponašaju. "Primera radi, 'Vreme je za užinu, hoćeš li breskvu ili nektarinu?' ili 'Vreme je da idemo, hoćeš li da ti pomognem da se smestiš u sedište?' Odgovori bi već tada trebalo da budu: Da, molim te, ili ne, hvala ti'".
9. Ne gledate 'širu sliku'
Razumljivo je da ste pristrani prema svom detetu, ali na taj način, činite im lošu uslugu. Zbog toga prelazite preko razmaženog ponašanja i opravdavate ponašanje deteta u mnogim situacijama. Vaše dete verovato nije razmaženo uvek, ali samo zato što vas tako često očara svojim ponašanjem, ne znači da se u nekim situacijama ne ponaša potpuno razmaženo. Kada sagledate 'širu sliku', moći ćete prepoznati kada je u pitanju razmaženo ponašanje i napraviti neke promene. "I dalje volimo našu decu kada gledamo 'širu sliku'. Ponekad je teško videti neke delove, neke osobine ili ponašanja koja su razmažena i shvatiti da ih moramo naučiti da ne nastave s takvim ponašanjem".
10. Ne nosite se dobro s javnim ispadima besa
Ako ignorišete javne ispade besa i ne odvedete dete u stranu kako bi rešili problem, već odlučite nastaviti kupnju u trgovini kao da se ništa ne događa ili nastavite jesti u restoranu - učite dete da se može ponašati kako god hoće i da je u redu ne imati razumevanja prema drugim ljudima.
"Osećaji deteta, želja da izrazi svoj osećaj ljutnje ili frustracije i vaša želja da ručate u javnosti - ništa od toga ne nadilazi pravo drugih ljudi da u miru jedu svoje jelo".
11. Bojite se da budete grubi
O svemu razmišljate previše, analizirate sve i brinete se da će vaše metode povrediti dete. Imajte na umu da reč 'ne' neće uništiti detetovo samopouzdanje, a granice koje postavite neće uništiti povezanost koju imate s detetom. "Ono što će učiniti jest naučiti ih doživotno kako da se ponašaju pristojno, kako da druge ljude tretiraju pristojno i kako da poštuju druge ljude, a to je ono što stvarno želite. Deca se neće sećati onog puta kad ste ih poslali u svoju sobu umesto da ste im dopustili da se 'izraze' na način da viču i bacaju se po podu. Ono čega će se sećati jeste da su imali roditelja koji ih je volio, ali koji je bio izričit, koji je postavio neke granice i koji ih je naučio kako se bolje ponašati."
Kurir.rs/Večernje.hr/Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Mačkina velikodušnost prema mladuncima jednog psa!