U Srbiji na transplantaciju trenutno čeka oko 1.000 ljudi, dok 150.000 građana ima potpisanu donorsku karticu
„Supruga je potpisala donorsku karticu još 2012. godine, uvek je smatrala da je doniranje organa plemeniti čin. Bio bih najsrećniji na svetu da su njeni organi, nakon saobraćajne nesreće, dati nekome kome su bili potrebni! Spasla bi nekome život, a i znao bih da ona i sada negde živi kroz nekog...“
Ovo za Kurir kaže Zoran Jovanović, muž šampionke u bodi-bildingu Branislave Jovanović (48), koja je poginula u novembru ove godine u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Kovačice. Zoran zasad nema informacije da li su organi Branislave zaista donirani, ali kaže da se iskreno nada da jesu.
Novo srce čeka 35 ljudi
Prema srpskom zakonu, porodica donora mora da da odobrenje da se organi preminulog člana familije daju pacijentu kojem je to neophodno čak i ako je ranije potpisana donorska kartica.
U Srbiji na transplantaciju trenutno čeka oko 1.000 ljudi, dok samo 150.000 građana ima potpisanu donorsku karticu. Sa samo tri davaoca organa na milion stanovnika, tek svaki deseti pacijent dočeka poziv u kojem mu se saopštava da se pojavio donor, a s njim - šansa za život.
Koordinator za transplantaciju srca i razvoj kardiohirurgije Miljko Ristić kaže da je, nažalost, broj operacija presađivanja organa i dalje veoma mali i nedovoljan, ne samo u Srbiji već i u svetu.
- Od srca ili drugog organa koji se čeka nekom čoveku zavisi život! Pacijenti s presađenim organom mogu da žive potpuno normalno i dugovečno. Nažalost, često se dešava da porodice davalaca organa, koji su doživeli moždanu smrt, odbiju da daju organ... Doniranje organa je human i uzvišen čin. Život donora nastavlja se kroz drugu osobu ili čak više njih. Trenutno u Srbiji 35 ljudi čeka novo srce, prosek čekanja je oko godinu dana, a neko taj dan nikad i ne dočeka - kaže za Kurir doktor Ristić.
Godišnje potrebe za transplantacijama u Srbiji su: 400 do 500 bubrega, od 100 do 150 jetri i 20 do 30 srca.
Najvažniji poziv
Oko 10 do 15 odsto bolesnika ima sreću da neko od njihovih srodnika odgovara i da se može uraditi presađivanje organa. Svi ostali su prinuđeni da čekaju kadaveričku transplantaciju, to jest davaoca organa sa utvrđenom moždanom smrću.
- Za prvih devet meseci 2017. godine broj donora povećao se sa 16, koliko ih je bilo prošle godine, na 30 i u ovome vidimo konkretni doprinos kampanje „Najvažniji poziv u životu“. Moguće da je ključni trenutak bio kad su građani shvatili da je veća verovatnoća da njima zatreba organ nego da ga daju - rekla je za Kurir Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije, koja je zajedno s Ministarstvom zdravlja pokrenula kampanju kako bi se podigla svest o važnosti i humanosti doniranja organa.
Kurir / Jelena Pronić
Foto: Privatna arhiva, Printscreen, Zorana Jevtić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Neverovatno! Samo zbog ove reči je bivši inspektor završio u komi!