O Igoru Kokoškovu se u Srbiji ne zna mnogo. Svakako manje nego što bi bilo logično za srpskog košarkaškog stručnjaka koji je ovog leta bio najbolji evropski trener. Osvojio je Prvenstvo Evrope sa Slovenijom, a igra sudbine je htela da rođeni Beograđanin u finalu igra protiv Srbije.
Šira nekošarkaška javnost za njega je čula pre nešto više od deceniju i po kada je postao prvi neamerički član stručnog štaba jednog NBA tima. I od tada samo "bilduje" svoj CV. Postao je prvi neamerički trener koji je osvojio NBA ligu, pa prvi na Ol-star utakmici, pa do titule prvaka Evrope.
Ali iza tog CV-ja, krije se životna priča jednog mladića u uniformi JNA kome se zbog saobraćajne nesreće dok se rušila zemlja, srušio san da postane košarkaš.
U velikom intervjuu za Nedeljnik, Igor Kokoškov, sadašnji trener u Juti, govorio je o svom životu, danima u JNA u vreme raspada zemlje, o saobraćajnoj nesreći zbog koje je prekinuo igračku karijeru, o američkom snu, kako je otišao u Ameriku, susretima sa najvećim imenima košarke, ali i predsednikom SAD Džordžom Bušom.
Jedan od tih susreta je bio i sa Gregom Popovićem. Kokoškov je ispričao jednu interesantnu anegdotu:
"Radio sam za Larija Brauna, a Popović je bio pomoćnik Braunu. Kvin Snajder, moj sadašnji trener, radio je u San Antoniju. Imamo mnogo zajedničkih prijatelja. Grega sam upoznao 2001. godine, bio sam u Klipersima i igrali smo u 'Alamo domu', to je impresivna građevina koja služi i za rodeo. Još je igrao Dejvid Robinson, a Dankan je drugu godinu dominirao u NBA. Posle utakmice Popović je došao da se javi Alvinu Džentriju, treneru Klipersa. I ja, mlad i lud, priđem Gregu, pozdravimo se, i ja kažem: 'Vi ste dobar trener zato što ste Srbin.'
A on se onako brecne i kaže: 'Nisam ja Srbin, ja sam Crnogorac.' Kažem ja: 'Pa dobro, to je isto.'
A on: 'I nisam dobar trener, nego imam Tima Dankana u timu.'", ispričao je Kokoškov.
Zatim još malo o finalu Evrobasketa sa Srbijom:
"Ljudi se nekad šale, ali provlače ozbiljnost rečima 'kako si to mogao'. Ja kažem: nemam nikakav problem. Meni je čast da igram u finalu protiv Srbije. Nisam mogao da čekam. Ne želim da se pravdam, ali reprezentacija Srbije ima sjajnog selektora, sjajne momke i čoveka za kog je velika sreća što je uopšte u srpskoj košarci. Govorim, naravno, o Saši Đorđeviću. Velika je stvar što je ostao u košarci uopšte, i da daje veliki deo sebe srpskoj košarci i nacionalnom timu. Ja moram da gradim svoju karijeru i donosim odluke", rekao je Igor u dahu i odmah nastavio:
"Nemam privilegiju kao neki treneri koji kažu: 'Ja bih samo vodio selekciju svoje zemlje.' Ja moram da rastem i da se razvijam kao trener i profesionalac, i iz tog aspekta Slovenija je za mene bila novo iskušenje; nemam nikakvih emotivnih dilema i ne osećam se nimalo nekomforno zbog činjenice da sam ih vodio, da smo pravili dobre rezultate i da smo igrali sa Srbijom u finalu. Ja sam sebi to predstavio kao čast i zadovoljstvo da mogu da odigram jednu utakmicu protiv Saše i momaka".
Kokoškov je dugo gradio kontakte u Americi i stekao je ozbiljno poverenje, toliko da je posle epizode na Univerzitetu Mizuri stigao poziv Los Anđeles Klipersa. Tada je Kokoškov dobio i poziv Košarkaškog saveza da se vrati mlađim kategorijama, ali je reakcija nekih ljudi na spomen NBA bila razočaravajuća i pomalo podrugljiva.
"Zovem ljude iz Saveza i kažem: Moramo brzo da donesemo odluku zajedno, zato što imam ponud NBA da odem u Kliperse. Njihova reakcija je bila "vidi ovog malog koji nas igra sad, on nama prodaje NBA. I sad, ne bih o imenima, ali smešno je bilo. Kažu mi: Ako imaš ponudu tog tvog NBA, možda bi bilo bolje da odeš u NBA. Spuštam slušalicu i kažem: Oni meni zaista ne veruju."
Kurir sport / Nedeljnik
Foto: AP
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) MONSTRUOZNA BLOKADA! Potez iz srednje škole žešći nego sa NBA terena!