Pekari više neće biti sinonim za noćni rad jer se u Srbiji pojavila nova, moderna treća smena.
Ona radi za računarom i čine je mahom mladi menadžeri, preduzetnici, dizajneri, dispečeri, radnici kol centara, marketinški stručnjaci...
Zbog niske cene radne snage, solidnog poznavanja engleskog jezika i dostupnosti interneta, naši građani postali su idealni radnici za firme iz Australije i Amerike.
Jedina prepreka su vremenske zone, koje od njih zahtevaju da rade noću, a dan ostave za spavanje. Procenjuje se da samo u Novom Sadu ima oko 3.000 ljudi kojima radno vreme za kompjuterom počinje kada padne mrak, a u Beogradu je ta brojka barem četiri puta veća.
- Radim za IT firmu iz Amerike na sprečavanju prevara sa kreditnim karticama od 22 sata do šest ujutru, jer moram biti dostupan svojim klijentima. Naporno je zameniti dan za noć, ali plata je dobra za naše uslove, oko 800 dolara. Samo u mojoj firmi u Novom Sadu ima oko 300 radnika, dok je Beograd postao Meka za klijentsku podršku, te ima na desetine kol centara koji rade za firme iz Amerike i Australije - rekao je za "Blic" Đorđe Milinski.
Dispečeri, klijentska podrška i kol centri zahtevaju najmanje kompjuterskog znanja, odnosno najvažniji preduslov je dobro poznavanje engleskog jezika. Ovi poslovi nude i najmanju zaradu od 500 do 1.000 dolara. Marketinški stučnjaci u proseku već zarađuju više od 1.000 dolara, kao i dizajneri, najčešće internet stranica. Najplaćenija su ona zanimanja koja zahtevaju komplikovanije veštine, poput programera, 3D animatora ili montažera, koji mogu bez problema da zarade i više 2.000 dolara.
Maja Nenadov radi noću, kao menadžer organizuje prodaju na Amazonu. Ona takođe juri vremenske zone svojih klijenata, pa nekada radi dvokratno, od 8 ujutro do 14 ili noću od 20 sati pa dokle je potrebno. Kaže da joj nije naporno, pre svega zbog dobre ekipe i ljudi sa kojima sarađuje.
Njen kolega, ali samo po radnom prostoru koji dele, Miloš Peković, preduzetnik iz firme "M web", smatra da rad noću ima i svoje prednosti, a to je pre svega mir.
- Bavim se promocijom velnes i spa centara, te hotela i mogu sam sebi da rasporedim radno vreme, ali noću mi je lakše da radim, nema toliko ljudi i mogu da pustim muziku. Možda bi bilo naporno da sam dispečer ili da sam stalno na telefonu. Vi imate danas takve alatke da vaši šefovi koji su, recimo, iz Amerike u svakom momentu mogu da provere kada ste tačno radili, koji ste program otvarali ili koji ste broj pozvali. Nema tu puno filozofije, ceni se rad - kaže Petrović.
Problem je što ovi poslovi podrazumevaju rad od kuće, a iako nekima u početku ta ideja bude primamljiva, kasnije se ispostavi da je to naporno, pa ljudi traže takozvane kovorking prostore da bi mogli "odlaziti na posao", odnosno raditi sa drugim ljudima.
(Kurir.rs/Blic/A.L)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
PRUŽI RUKU: Kako smo po najhladnijem danu od početka zime ugrejali naše sugrađane