EVO ŠTA SRBIJA MORA DA URADI AKO HOĆE U EU 2025. GODINE: Sporazum sa Prištinom za dve, zatvaranje poglavlja za 6 godina
U nacrtu strategije za prijem Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju (EU), Evropska komisija predviđa da bi Srbija mogla da postane članica do 2025.godine, ali da bi prethodno trebalo do 2023. da zatvori sva pregovaračka poglavlja i postigne sporazum o normalizaciji sa Prištinom do kraja 2019. godine.
Nacrt strategije za pristupanje Srbije i drugih balkanskih zemalja Balkana, koja će u konačnom obliku biti usvojena u februaru, navodi poslove koji stoje i pred Srbijom i pred EU, kao i vremenske rokove u kojima bi oni trebalo da budu obavljeni da bi članstvo bilo moguće do 2025, navode upućeni izvori.
Prema sadašnjem nacrtu, sva pregovaračka poglavlja trebalo bi da budu otvorena i zatvorena do 2023.godine, kako bi ulazak Srbije bio moguć 2025.godine, imajući u vidu dug proces ratifikacije pristupnog sporazuma u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica.
U nacrtu strategije navodi se i kraj 2019. godine kao rok za postizanje obavezujućeg sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, što je jedan od ključnih uslova za članstvo u EU.
Ovakav tok događaja već je nagovestila i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, najavljući više puta "kvalitativni pomak" u dijalogu Beograda i Prištine za sledeću godinu, odnosno do kraja mandata sadašnje Evropske komisije, koji ističe u novembru 2019. godine.
Strategija će biti neka vrsta mape puta do članstva, čini ga konkretnijim i opipljivijim, ali bez garancija i automatizma u prijemu zemalja kandidata, ako one ne bude spremne za članstvo u predviđenim rokovima, kažu izvori u Briselu.
Oni naglašavaju da je, imajući u vidu dosadašnji tempo pregovora, 2023. godina više nego ambiciozan rok za otvaranje i zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja. Osim spremnosti kandidata, problem za strategiju može biti odsustvo podrške zemalja članica.
Pominjanje datuma na koje se odlučila Evropska komisija došlo je kao potpuno iznenađenje i mnoge zemlje, uključujući i one najveće i najjuticajnije, nisu zadovoljne što o tome nisu unapred konsultovane.
Neke zemlje članice smatraju da je bilo kakvo fiksiranje rokova kontraproduktivno, već da bi poruke Brisela trebalo da se odnose, pre svega, na kriterijume koje bi zemlje kandidati trebalo da ispune.
"Strategija o proširenju trebalo bi da posluži i za obnavljanje konsenzusa o prijemu balkanskih zemalja u EU, jer je zvanično obećanje članstva dato još 2003. na samitu u Solunu i mnogi u zemljama članicama nisu sigurni koliko je zapravo ono još na snazi, kažu diplomatski izvori.
Prva polovina 2018 biće vrlo značajna u tom pogledu za Srbiju i Balkan, s obzirom na to da Bugarska, kao predsedavajuća EU u ovom periodu, ističe integraciju Zapadnog Balkana kao svoj prioritet.
Osim toga, posle objavljivanja strategije u februaru, uslediće u aprilu i godišnji izveštaji EK o napretku za sve zemlje regiona. U maju u Sofiji biće održan zajednički samit lidera Balkana i EU, dok će u junu u Briselu na samitu EU biti doneti zaključci i konkretne odluke o sledećim koracima u procesu proširenja. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister očekuje da će strategija ukazati na put kojim bi zemlje kandidati trebalo da idu ka članstvu u EU, ali naglasiti i šta bi EU institucije i zemlje članice trebalo da urade kao podršku partnerima i prijateljima na Zapadnom Balkanu.
(Kurir.rs/Fonet/RTS)
Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO : EVO KAKO JE U BEOGRADU OŽIVEO MRTAV ČOVEK