Arno Gujon, čovek koji je „samo“- čovek! (a, ima li šta uzvišenije od toga?!)
Besmisleno je braniti Arno Gujona jer to bi značilo da je za šta kriv!
Besmisleno je i praviti od njega heroja jer to bi, pak, značilo da smo, nažalost, toliko pali da na ljudskost gledamo kao na izuzetak vredan divljenja!
On je jednostavno Arno Gujon- čovek koji nije dozvolio da ga život stavi pred dilemu: „da li biti čovek“, jer u kome se od nas to ne podrazumeva taj životom tek prekraćuje dane živeći u smislu besmisla.
Arno Gujona preziremo jer umesto nas čuva srpsku kolevku i grob!
Arno Gujona volimo jer umesto nas čuva srpsku kolevku i grob!
Arno Gujonu nikada nećemo oprostiti što nas podseća kakvi bi svi trebali da smo, baš kao što ćemo ga doveka voleti jer je njegovo činjenje idealan izgovor za naše nečinjenje… Ako je Arno Gujon i žrtva, žrtva je samog sebe jer biti čovek, danas, krivica je neoprostiva u vremenima neljudi!
Zbog svega toga ništa mi nismo dužni Arno Gujonu, niti od očekuje da ravnamo račune, ali jesmo sebi- dužni smo da ne zaboravimo kao toliko puta do sada da je bilo, i ima ljudi, koji ponositije od nas izgovaraju to sveto ima- SRBIJA!
E, to je zadužbina Arno Gujona i naš večiti usud da nas vazda valja podsećati kako je slavno i divno biti Srbin! To, valjda, ne možemo da mu oprostimo, baš kao što nikako da oprostimo Rusima što ih toliko volimo, jer vazda podsećaju na to koliko smo danas spremni da ne volimo Srbiju!
A, priče o Srbiji bez Kosova i Metohije- nema! Ne postoji! Ne može postojati, jer šta je priča bez predgovora i pogovora, a oboje su nam na toj zavetnoj svetinji!
Zna to Arno, znaju to i Rusi, samo se mi (razumemo se da ne mislim na sve nas) trudimo da znamo što manje pa od ljudi pravimo izuzetke. Što Gujon čini u „miru“ Rusi su činili u ratu, ali valjda je zgodnije ne govoriti o tome, ne pisati, ne pominjati, pa će svetinja biti manja ako se zaboravi da su za nju stradali „tuđini“ jednako kao da brane prag doma svog!
Da se razumemo, najpre sam i ponajviše srbofil ali verujem da čiste ljubavi prema Srbiji bez ljubavi prema Rusji i prema Gujonu, svim Gujonima kroz našu istoriju- nema!
Zbog toga nismo nikome od njih dužni ništa, ali jesmo sebi, ponavljam, jer to što su činili i čine obavezuje nas da ne zaboravimo zbog čega su to radili- zato što je divno i slavno biti Srbin! Oni to znaju- mi smo zaboravili!
Oni znaju da bez Kosova i Metohije možemo preživeti ali ne i živeti!
Oni znaju da postelja bez kolevke i groba ne znači ništa! Tek je pusti bivak na vetrometini, nigde…
Oni znaju ono što nam ne daju da znamo- nisu drugi veliki zato što su postradali za Srbiju, već smo mi mali što je potrebno objašnjavati nam zbog čega su oni postradali!
Divno je i slavno biti Srbin, ali nema Srbina bez Kosova i Metohije!
Zbog toga ovo nije slovo u slavu Gujona i braće Rusa, već u pomen nama!
Oni nisu zastali pred dilemom: da li biti čovek, a mi smo, strahujem, zarobljeni u onoj: „šta dobijam i koliko gubim time ako budem čovek?!“
Zbog svega toga se i divimo Gujonu i braći Rusima!
Viknuli su ono što se više ne može ni šapnuti- divno je i slavno biti Srbin, a biti Srbin znači biti zaklet u kolevku i grob! Nisu oni postradali (svako na svoj način) da bismo ih slavili kao heroje, već da bi nas prenuli i podsetili- Srbi su narod heroja, ne dozvolimo da nas istorija upamti kroz stradije „tuđina“ (nikada oni to neće biti u Srbiji)!
Slava im i milost Božija doveka!
Bože, smiluj se i dozovi nas pameti da volimo Srbiju barem jednako koliko je oni vole!
Autor: Mihailo Medenica
Foto: Facebook/Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
ARNO GUJON: Francuz sa srpskom dušom