U 2018. ulazimo sa obnovljenom posvećenošću ka proširenju EU u okviru Zapadnog Balkana, a vrata Unije otvorena su za Zapadni Balkan i Srbiju, poručio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.
On je na panelu "Hrabri novi svet" u okviru konferencije "Ekonomist - Svet u 2018" podsetio da će u februaru 2018. Evropska komisija objaviti novu strategiju za Zapadni Balkan, a u maju sledeće godine imaćemo samit Zapadnog Balkana u Sofiji. Strateška politika EU za 2018. godinu je da su vrata Unije otvorena za Zapadni Balkan i Srbiju, naveo je Fabrici te podsetio da dve trećine trgovine Srbije dolazi iz EU, kao i dve trećine stranih investicija.
Na panelu se govorilo o izazovima terorizma, globalnog zagrevanja i potencijalnih novih žarišta sa kojima se suočavaju Evropa i svet, a ambasadori SAD, Nemačke, Hrvatske, Mađarske i predstavnici EU složili su se da su saradnja i razmena informacija ključne za suočavanje sa globalnim problemima. Tako je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat rekao da su ključni problemi zemalja Zapadnog Balkana, ekonomski rast, okrenutost lidera zemalja prošlosti, vladavina zakona, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, nezavisni mediji, a, kako kaže, rešenje za sve te probleme za zemlje u regionu je ulazak u EU.
U globalnom svetu, ocenio je, najveći izazovi biće održavanje ekonomskog napretka, bavljenje "globalnim neredom", terorizam, oružje masovne destrukcije i pronalazak balansa između zaštite životne sredine i razvoja ekonomije.
"Što se tiče Srbije i EU, nastavljamo da brinemo oko koherentnosti EU u situaciji Bregzita, migracija. Verujem ipak i optimističan sam da će EU naći način da iz ove, kao i iz drugih kriza u prošlosti, izađe jača i da će nastaviti napred", rekao je Skat.
Upitan za izveštaj Atlantskog saveza o delovanju SAD u Srbiji, Skat je rekao da to pokazuje interesovanje Amerike za region, što je nastavak povećanog angažovanja u prethodnim godinama. Ambasador Nemačke u Srbiji, Aksel Ditman rekao je da su izazovi u 2018. brojni, ali i da je bolja opremljenost za suočavanje sa njima.
"Sa izazovima poput klimatskih promena, migracija, trgovine i slično, nijedna zemlja ne može da se nosi sama, a za nas je okvir reagovanja naravno EU. U Parizu su lideri razgovarali o klimatskim promenama, terorizam je i dalje velika pretnja i tu radimo na boljoj razmeni informacija, migracije su izazov koji traje", naveo je Ditman.
Kako je ocenio, Bregzit je nešto za čime se "duboko žali", kao i drugi izazovi na kojima se mnogo radi na globalnom nivou, jer je to jedini način da se na njih odgovori.
Ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota rekao je da je velika kriza EU istovremeno i velika šansa za nju.
"Za sprečavanje migracija i terorizm EU mora imati usklađenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Kada vidite sada migrantsku krizu, u odnosu na pre dve godine, ona nije rešena, ali je sazrelo uverenje ako da EU sa svojim kapacitetima treba da deluje zajedno, tema migracija je sada dominantna i na tome se radi", rekao je Bakota.
Velikim izazovom smatra i implementaciju sporazuma iz Minska.
"Dva pitanja su važna za regiju kada je u pitanju EU, rešavanje otvorenih pitanja kako bi se kroz dijalog stvorila bolja atmosfera u odnosima i drugo je regionalna stabilnost", rekao je Bakota.
Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter ocenio je da je regija stabilnija i bezbednija nego ikad.
"Ipak, ima dosta izazova, otvorenih političkih pitanja među zemljama u regionu, drugi veliki izazov za 2018. može biti povratak ISIS boraca, treći izazov je proces evropskih integracija za zemlje u regionu, takođe, izazov su nelegalne migracije", rekao je Pinter.
(Kurir.rs/Tanjug)
foto: Fonet/Zoran Mrđa
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: Građani Srbije jedu pokvareno meso, suhomesnate i mlečne proizvode! Država svesno ne uništava neispravnu hranu?!