Sto najvećih svetskih proizvođača oružja prošle godine su zabeležili rast prodaje od 1,9 odsto u odnosu na ranije godine, a vrednost trgovine dosegla je 374.000.000.000 dolara, objavio je švedski Međunarodni Mirovni istraživački institut iz Stokholma
"Rast prodaje je očekivan i ojačan implementacijom novih glavnih programa o oružju, zatim vojnih operacija koje su u toku u nekoliko država i dugotrajnih regionalnih napetosti, što sve dovodi do povećanja narudžbina za proizvodnju oružja i ratne tehnike", piše u izveštaju.
Proizvođači oružja u Južnoj Koreji koji sve više snabdevaju svoju vojsku pokazuju najveći porast potražnje od svih zemalja. Povećana proizvodnja oružja je zapravo odraz straha od mogućeg sukoba sa Severnom Korejom, pa je prodaja ratne opreme i oružja u toj zemlji porasla za čak 20 odsto u odnosu na 2016. i dosegla je vrtoglavih 8.400.000.000 dolara.
Nacionalne vlade su daleko najveći kupci oružja. Američke kompanije zadržale su se na samom vrhu ove industrije s porastom prodaje od 4 odsto, odnosno na više od 217.000.000.000 dolara, što je čak 58 odsto svetske trgovine.
Američka odbrambena kompanija "Lockheed Martin" - najveći svetski proizvođač - imala je rast prodaje od 11 odsto u 2016. godini zahvaljujući povećanju isporuke lovaca F-35, kao i njihove kompanije "Sikorsky" koja proizvodi helikoptere.
Od Floran, iz švedskog instituta kaže da je uveren da će se rast prihoda u SAD-u verovatno nastaviti. Predsednik Tramp želi da poveća račun Pentagona i obnovi američki nuklearni arsenal.
I prodaja ruskih kompanija porasla je za 3,8 odsto, na 26,6 milijardi dolara, što je sporiji rast nego poslednjih godina. Moskva je podstakla potrošnju da bi revidirala svoje vojne sposobnosti, ali nabavka je nedavno usporena zbog finansijske situacije u zemlji.
"Rusija je ozbiljno pogođena padom cene nafte i gasa na svetskom tržištu", rekao je Floran.
On je ukazao na regionalne sporove, kao što je situacija s ostrvima u Južnom kineskom moru, što je takođe glavni razlog povećane prodaje oružja.
Područje je ključno zbog brodskog prometa jer je to koridor za hiljade brodova, a bogato je rezervama nafte i gasa. Zbog toga sve zemlje iz okruženja, a to su Kina, Tajvan, Vijetnam, Filipini, Malezija i Bruneji imaju interese na tom području.
Napetosti su počele da rastu još 2014. godine, kad je Kina peščane sprudove pretvorila u ostrva i tamo izgradila aerodrom, luku i naoružala ih savremenim PVO sistemima da bi upozorila američke ratne brodove i avione da se udalje iz tog područja.
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: YT Printscreen)