ANĐELKA PRPIĆ OTVORILA DUŠU: Znamo je kao uvek nasmejanu, a evo kako njen život izgleda kada se ugase kamere!
Anđelka Prpić važi za jednu od omiljenih mladih glumica srpske kinematografije, ali kako izgleda njen život kada se kamere ugase? Pune ruke posla, podrška supruga Darija i briga oko sina Jakše, svakodnevnica su ove lepe žene.
Anđelka je otvorila dušu i progovorila o svemu onome što se dešava kada se ugase kamere.
"Iako se kodeksi mora razlikuju od države do države, od vere do vere, smatram da je moral u nama samima. Problem je sto cesto brkamo ono što nam je nametnuto i čemu robujemo sa moralom. Nekada ne znamo ni sami da li u nesto zaista verujemo."
Tokom svih ovih godina na koje stvari si morala da zažmuriš na jedno oko?
"Hvala bogu da ne ureknem, da ne čuje zlo, imala sam sreću da nisam često bila u situaciji da pravim velike kompromise. Obično su ti kompromisi nešto iza čega bih i dan danas stajala. Kada se osvrnem unazad ništa ne bih menjala."
Koliko su te ljudi često povređivali jer si bila iskrena?
"Nisu ipak ljudi takvi kako se danas priča. Nemam gorak ukus zbog iskrenosti. Trudim se da živim po načelu, a to danas zvuči kao teško "moralisanje", da se dobro dobrim vraća. Verujem da uzajamna energija cirkuliše i da se vraća do mene. Nekada ranije, nekada kasnije."
Tvoj kolega Miloš Biković je u jednom intervju rekao da mu je sujeta glavni neprijatelj. Da li ti imaš dozu sujete i koliko su tačne tvrdnje da je mnogo glumaca, a malo posla?
"U suštini zdrava konkurencija je dobra stvar. Ona nas uvek tera da napredujemo. Svesna sam da dolaze, mlađe, lepši, bolji, talentovaniji i kada vidim da je neko jako dobar u tome što radi pomislim: "U čoveče bravo." Divim se tuđim umecima i talentu i u tome beskrajno uživam. Motiviše me da budem bolja, da više razmišljam. Na kraju krajeva, postoji način da i sam sebi daš posla i da nisi nezadovoljan time što te se neko drugi nije setio."
Koliko ti podrška supruga Darija znači?
"Kreativan proces je specifican, uglavnom rezultira nesigurnoscu i velikim pitanjima o smislu svega sto radimo. U tim momentima je vazno da imas nekoga pored sebe ko u tebe veruje bezuslovno, a opet zna i da nadje trenutak za istinu, bez koje ne mozemo napred."
Tvoj sin Jakša ima pet godina. Sada počinju prva pitanja. Šta te brine kada je njegovo odrastanje u pitanju?
"Za sada sam još pošteđena teških tema. On je u onoj najdivijoj fazi od četvrte do šeste godine, kada su slatki da bi ih samo gnjavio, ljubio i cmakao. Imam sreće da je moje dete mazulja, tako da mi sve to još dozvoljava bez obzira što je dečak."
Roditeljstvo je nešto što se ne planira. No, kada te pitaju da li bi više volela da rodiš dečaka ili devojčicu šta ti kažeš?
"Ne razmišljam o tome. Nisam o tome razmišljala ni pre nego što se Jakša rodio. Kada dođe do toga važno je da je sve kako treba, to je blagoslov."
Nasmejana si, pozitivna sa puno energije. Neko si ko i u ovom turbulentnom vremenu ide dalje. No, kada dođeš kući i dođe ti ona famozna "žuta minuta" kako reaguješ?
"Kao što sam vesela, tako budem i neraspolozena. Imam te žute minute kao i svi ljudi. Samo se tudim da tim stvarima ne pridajem neki veliki značaj, odnosno da ih u korenu sečem i rešavam."
(Kurir.rs/Puls, F. Jovanović, Foto: Nebojša Mandić)