Prvi šef „lijepe njihove“ je početkom devedesetih godina garantovao da će manjine imati sva prava, ali je ubrzo, kada je Evropska unija priznala njegovu državu, sve to zaboravio i proterao najmanje 200.000 Srba
Prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman prevario je svojevremeno celu Evropsku uniju obećanjem da će Srbi u Hrvatskoj biti bezbedni ako najjače države priznaju samostalnosti njegove zemlje.
Svetske sile, predvođene Nemačkom, automatski su 15. januara 1992. priznale nezavisnu Hrvatsku, ali je Tuđman ubrzo zaboravio na svoj deo nagodbe i samo tri godine kasnije proterao više od 200.000 Srba.
Francuska posredovala
Naime, prema pisanju Njujork tajmsa, Tuđmanov projekat nezavisne Hrvatske umalo nije propao, jer je krajem 1991. Evropska zajednica na dnevni red stavila ustavne garancije za zaštitu prava tamošnjih Srba i drugih manjina. On je, međutim, brže-bolje obećao sva moguća prava za Srbe, govoreći da im neće faliti dlaka s glave, ali je to onda preko noći zaboravio.
- Izveštaj koji je pripremio bivši francuski ministar pravde Robert Badinter preporučuje da Hrvatska treba da obezbedi ustavne garancije za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i da bi morala da nadzire njihovo poštovanje. Franjo Tuđman je saopštio da je dobio zahtev od evropskih lidera da mora da poštuje prava manjina - navodi Njujork tajms i podseća da su hrvatski fašisti poklali hiljade Srba tokom Drugog svetskog rata.
Tada su protiv međunarodnog priznanja Hrvatske bili Francuska, Velika Britanija i SAD, ali je Nemačka uporno pritiskala svoje partnere da što pre prihvate novu državu nastalu iz Jugoslavije. Često su se mogla čuti upozorenja da je baš Nemačka zbog preuranjene solo akcije odgovorna za raspad Jugoslavije, pa čak i za ratove na njenom tlu.
I bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović potvrđuje za Kurir da su prava manjina u Hrvatskoj bila postavljena kao uslov za međunarodno priznavanje samostalne Hrvatske.
- O tome se raspravljalo krajem 1991. u izvršnim organima tadašnje Evropske zajednice, koja je zauzela takve stavove u vezi sa međunarodnim priznavanjem ove dve bivše republike SFRJ. A poštovanje prava manjina u Hrvatskoj jeste bilo među zaključcima EZ - objasnio je Jovanović.
Upozorenje
Međutim, naš sagovornik napominje da je tadašnji šef nemačke diplomatije Hans Ditrih Genšer pre toga „iskočio“ i priznao nezavisne države.
- Time je Nemačka prejudicirala konačan stav EZ, pa je čak i generalni sekretar UN uputio EZ i Nemačkoj pismo sa upozorenjem da priznavanje treba da bude deo kompletnog mirovnog rešenja. Međutim, Genšer je priznao Hrvatsku i Sloveniju i arogantno odgovorio De Kueljaru: „Sorry, we have already done it!“ (Žao mi je, mi smo već to uradili). Ta situacija je pokazala koliko u EZ nema ravnopravnosti i da je zajednička spoljna politika EZ bila zapravo ono što diktira Nemačka - ocenjuje Jovanović.
Kurir / I. Kljajić - B. Karović
Foto: Profimedia, Fonet