Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji biće danas, 21. decembra, zvanično zatvoren na svečanosti u Hagu.
Svečanom zatvaranju Haškog tribunala, koja će biti održana u Sali vitezova (Ridderzaal) u okviru holandskog parlamenta, prisustvovaće kralj Holandije Vilem-Aleksander (Willem-Alexander) i generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Guterres).
Na zatvaranje su pozvane i sve bivše sudije i tužioci Tribunala, predstavnici drugih međunarodnih sudova i organizacija, diplomatski izaslanici država, kao i članovi udruženja žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Od osnivanja, u maju 1993, Tribunal je za ratne zločine optužio ukupno 161 osobu i sve su bile privedene sudu.
Osuđeno je 90 optuženih, oslobođeno ih je 19, a postupci protiv 37 osoba su bili prekinuti ili su optužnice povučene.
Dvojici optuženih ponovo se sudi pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.
Osuđeni pred Tribunalom služe kazne u 14 evropskih zemalja - Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, Estoniji, Danskoj, Poljskoj, Nemačkoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Austriji, Španiji i Portugaliji.
Pred Tribunalom je u protekle 24 godine iskaz dalo 4.650 svedoka tokom ukupno 10.800 dana suđenja. Zapisnici sa suđenja imaju 2,5 miliona stranica.
Tribunal je predmete protiv 13 optuženih ustupio državama bivše Jugoslavije - 10 BiH, dva Hrvatskoj i jedan Srbiji.
Posle zatvaranja Tribunala, žalbene postupke u procesima protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Vojislava Šešelja nastaviće sudski Mehanizam u Hagu.
Hronologija rada Haškog tribunala:
25. maj 1993. - Savet bezbednosti UN rezolucijom osnovao Međunarodni krivični sud za zločine u bivšoj Jugoslaviji.
7. novembar 1994. - Haški tribunal podigao prvu optužnicu zbog zločina nad nesrbima protiv Dragana Nikolića zvanog Jenki, komandanta logora Sušica u Vlasenici.
16. Novembra 1995. - Tribunal optužio predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i komandanta Vojske RS Ratka Mladića za genocid u Srebrenici u julu te godne.
7. maj 1996. - Počelo prvo suđenje bosanskom Srbinu Dušku Tadiću, optuženom za zločine u logoru Omarska kod Prijedora, gde su hiljade Muslimana i Hrvata bile zatočene.
6. jul 1996. - Istražitelji haškog tužilaštva počinju obimne ekshumacije masovnih grobnica kraj Srebrenice.
29. novembra 1996. - Bivši pripadnik VRS Dražen Erdemović pred Haškim tribunalom priznaje krivicu za učešće u masovnim streljanjima srebreničkih Muslimana u julu 1995. To je prvo priznanje krivice pred Tribunalom.
6. februara 1997. - Italija, kao prva zemlja, ugovorom preuzima obavezu da prihvata na izdržavanje kazne osobe koje Haški tribunal osudi. Do 2013. takav ugovor potpisalo je još 16 evropskih zemalja.
16. novembar 1998. - Prvo hapšenje optuženog koje su, po nalogu Triubnala, izvele međunarodne snage u Hrvatskoj. Uhapšen je Slavko Dokmanović, bivši gradonačelnik Vukovara, optužen za zločine nad Hrvatima u tom gradu.
16. novembar 1998. - Tribunal izriče prvu presudu u procesu sa više optuženih. Zbog zločina nad pretežno Srbima u logoru Čelebići kod Konjica, Hazim Delić je osuđen na 18 godina zatvora, Esad Landžo na 15 godina, a Zdravko Mucić na 9 godina zatvora. Zejnil Delalić je oslobođen.
24. maj 1999. - Tribunal podiže optužnicu protiv predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića zbog zločina na Kosovu. To je prva optužnica koju je jedan međunarodni sud podigao protiv šefa neke države.
25. jun 1999. - Tribunal počinje obimnu istragu o zločinima na Kosovu.
20. mart 2000. - Počinje prvo suđenje isključivo za seksualno naselje nad ženama. Pripadnici VRS i paravojnih formacija Radomir Kovač, Dragoljub Kunarac i Zoran Vuković optuženi su, po prvi put u međunarodnom pravu, za "seksualno porobljavanje kao zločin protiv čovečnosti".
29. jun 2001. - Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, optužen za ratne zločine na Kosovu, smešten u pritvor Tribunala, pošto su ga uhapsile i u Hag izručile vlasti Srbije.
2. avgust 2001. - Prva presuda kojom je Tribunal utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid. General VRS Radislav Krstić osuđen je na 46 godina zatvora zbog srebreničkog genocida. Apelaciono veće Tribunala je, međutim, 19. aprila 2004. generala Krstića pravosnažno osudilo na 35 godina zatvorazbog "pomaganja i podržavanja genocida".
8. novembar 2001. - Tribunal optužio Slobodana Miloševića za ratne zločine u Hrvatskoj.
27. novembar 2011. - Tribunal optužio Miloševića za genocid u BiH.
12. februar 2002. - Počelo je suđenje Slobodanu Miloševiću, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH.
2. oktobar 2002. - Bivša predsednica RS Biljana Plavšić priznala je pred Tribunalom krivicu za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, 1992-95.
4. decembar 2003. - Bivši admiral JNA Miodrag Jokić priznao je krivicu za granatiranje Dubrovnika u decembru 1991.
27. Januar 2004. - Bivši premijer samoproklamovane Republike Srpske Krajine Milan Babić priznao je krivicu za progon Hrvata.
31. decembar 2004. - Tužilaštvo podnosi na potvrđivanje poslednje optužnice. Tribunal je, tokom svog postojanja, optužio ukupno 161 osobu sa prostora bivše Jugoslavije.
15. mart 2005. - Tribunal ustupa prve predmete sudu za ratne zločine u BiH. Sudovima u BiH, Srbiji i Hrvatskoj ustupljeno je, zatim, ukupno osam predmeta protiv 13 osoba.
15. marta 2005. - Tribunal podiže optužnicu protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova Makedonije Ljubeta Boškovskog i policajca Johana Tarčulovskog zbog zločina nad Albancima.
30. novembar 2005. - Tribunal je izrekao prvu presudu za zločine na Kosovu. Bivši regionalni zapovednik OVK Fatmir Ljimaj i njemu podređeni Isak Musliju oslobođeni su krivice za zločine nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik 1998. Haradin Baljaj je osuđen na 13 godina zatvora.
6. mart 2006. - Milan Babić počinio je samoubistvo vešanjem u svojoj ćeliji u pritvoru Tribunala u Sheveningenu (Scheveningen).
11. mart 2006. - Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević preminuo je u svojoj ćeliji u pritvoru Tribunala pri kraju suđenja koje je trajalo od 2002. Istraga je pokazala da je Milošević umro od srčanog udara.
30. novembar 2006. - Tribunal izriče prvu pravosnažnu presudu doživotnog zatvora. Osuđen je bivši general VRS Stanislav Galić zbog granatiranja i snajperisanja Sarajeva 1992-95.
30. jul 2008. - Bivši predsednik RS Radovan Karadžić izručen je Tribunalu, pošto su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.
20. jul 2009. - Tribunal je osudio bosanskog Srbina Milana Lukića na doživotni zatvor zbog ubistva više od 130 muslimanskih civila u Višegradu, 1992. Njegov rođak Sredoje Lukić osuđen je na 30 godina zatvora.
26. maja 2011. - Vlasti Srbije uhapsile su bivšeg komandanta VRS Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici i ratne zločine širom BiH. Suđenje generalu Mladiću počelo je 16. maja 2012.
20. jul 2011. - U Srbiji je uhapšen poslednji begunac od Tribunala - bivši predsednik RSK Goran Hadžić optužen za zločine nad Hrvatima 1991.
16. novembar 2012. - Žalbeno veće Tribunala pravosnažno je oslobodilo generala Hrvatske vojske Anta Gotovinu krivice za progon Srba iz Kninske krajine tokom operacije Oluja. Prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila 2011, Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora.
29. novembar 2012. - Bivši zapovednik OVK Ramuš Haradinaj, posle ponovljenog suđenja, po drugi put oslobođen krivice za zločine nad Albancima i Srbima u Metohiji, 1998. Tribunal je Haradinaja oslobodio krivice i nakon prvog procesa 21. jula 2010, ali je posle žalbe tužilaca sud naložio da se suđenje ponovi.
28. Februar 2013. - Apelaciono veće Tribunala pravosnažno je oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH. Prvostepenom presudom, izrečenom 6. septembra 2011, general Perišić je bio osuđen na 27 godina zatvora.
23. januar 2014. - Apelaciono veće Tribunala pravosnažno je osudilo četvoricu političkih, policijskih i vojnih zvaničnika SR Jugoslavije i Srbije zbog progona Albanaca sa Kosova, 1999. Bivšem potpredsedniku vlade SRJ Nikoli Šainoviću izrečena je kazna od 18 godina zatvora, komandant Treće armije VJ Nebojša Pavković osuđen je na 22 godine zatvora, policijski general Sreten Lukić na zatvorsku kaznu od 20 godina, a komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević na 14 godina zatvora. Tom presudom smanjene su prvostepene kazne, izrečenom 26. februara 2009. Šainoviću i Lukiću, koji su bili osuđeni na po 22 godine zatvora, kao i Lazareviću kome je izrečena kazna od 15 godina zatvora. Prvostepenom presudom, bivši predsednik Srbije Milan Milutinović je oslobođen krivice. Bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić nije se žalio na prvostepenu kaznu od 15 godina zatvora.
30. januar 2015. - Tribunal je pravosnažno na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici osudio oficire VRS LJubišu Bearu i Vujadina Popovića.
8. april 2015. - Za genocid u Srebrenici pravosnažno je osuđen i general VRS Zdravko Tolimir.
15. decembar 2015. - Žalbeno veće Tribunala poništilo je prvostepenu oslobađajuću presudu bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću-Frenkiju, optuženim za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Veće je naložilo da suđenje Stanišiću i Simatoviću bude ponovljeno pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.
24. marta 2016. - Prvostepeno veće Tribunala nepravosnažno je osudilo bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon nesrba širom BiH, granatiranje Sarajeva i uzimanje vojnika Unprofora za taoce, 1992-95. Karadžić je oslobođen optužbe za genocid u još šest bosanskih opština.
31. marta 2016. - Tribunal je nepravosnažno oslobodio krivice lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, optuženog za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. U pritvoru Tribunala, Šešelj je bio od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, do novembra 2014. kada je zbog bolesti pušten na privremenu slobodu u Srbiji.
22. novembar 2017. - General Ratko Mladić prvostepenom presudom osuđen je na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona nesrba širom BiH; granatiranja i snajperisanja Sarajeva i uzimanja vojnika Unprofora za taoce, 1992-95. Tribunal je Mladića oslobodio krivice po optužbi za genocid u još šest bosanskih opština.
29. novembar 2017. - General snaga bosanskih Hrvata Slobodan Praljak počinio je samoubistvo u sudnici Tribunala tako što je ispio otrov, neposredno pošto mu je apelaciono veće potvrdilo kaznu od 20 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima, 1993-94. Kazna od 25 godina potvrđena je lideru bosanskih Hrvata Jadranku Prliću, a na višegodišnji zatvor osuđena su još četvorica saoptuženih.
21. decembar 2017. - Tribunal treba da bude svečano zatvoren. Žalbene postupke u procesima Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Vojislavu Šešelju, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću okončaće sudski Mehanizam, Tribunalov pravni naslednik.
(Kurir.rs/Beta)
Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI! EVO ZBOG ČEGA ĆE SE PUTIN UKLJUČITI U PREGOVORE BEOGRADA I PRIŠTINE!