Građani BiH dobro će zapamtiti poteze kojim ih je vlast počastila u 2017. godini. Dobili su obećanje da će se graditi autoputevi, da će se kroz povećanje plata i penzija poboljšati životni standard i još mnogo toga, a zauzvrat su dobili samo povećanje cena registracije vozila, cena goriva...
Činjenice govore da penzioneri u BiH u 2017. godini nisu dobili povećanje penzija, dok je prosečna plata tek neznatno povećana, uz napomenu da u zbir prosečne plate ulazi i javni sektor. U aktuelnom sazivu vlasti gradnja novih deonica autoputa bila je misaona imenica, uz zanemarljiv broj kilometara u RS-u i deonicu autoputa kod Odžaka, koji nigde ne vodi. Umesto većeg standarda i infrastrukturnih projekata građani ove zemlje su u 2017. godini dobili neke nove namete.
Prvo su početkom godine povećane cene registracije vozila zbog povećanja cena za eko test. Tako su svi oni koji su u 2017. registrovali svoje vozilo umesto 5 KM (Konvertabilna marka) za eko test, morali da plate, u zavisnosti od vrste motora vozila, 22, 32 ili 36 KM. Pravilnik o povećanju cena za eko test doneo je federalni ministar prometa i komunikacija, Denis Lasić, krajem 2016. godine, ali vrlo brzo se ispostavilo da je pravilnik nezakonit jer samo državni ministar komunikacija i transporta može vršiti izmene i dopune vezane za redovni tehnički pregled vozila, uključujući i eko test.
Bez obzira na nezakoniti pravilnik on ni do danas nije promenjen pa je tako država nezakonito prikupila više od 16 miliona KM.
"Osnovni problem ove vlasti, ali i prethodnih saziva Vlade jeste što troše više nego što imaju. Oni nemaju viziju kako država treba da izgleda. Nemoguće je održavati ovoliku javnu potrošnju. Na budžetu je ogromna administracija, brojna javna preduzeća, razne socijalne kategorije, slobodno mogu reći pa i izmišljene kategorije demobilisanih boraca. Šta uostalom znači demobilisani borac? Kako su od ljudi napravili socijalnu kategoriju, a da ne komentarišemo šta vlast radi preko javnih nabavki. Na sceni imamo jednu opštu naviku izvlačenja javnog novca", kazao je za politički analitičar Adnan Huskić.
Mesecima su vlasti u BiH pokušavale da izmene Zakon o akcizama, u čemu su na kraju i uspeli i to iz petog pokušaja. Konačni rezultat je da će građani u BiH verovatno od početka 2018. gorivo plaćati za 15 feninga skuplje, ne uključujući PDV.
"Sada kada kao država ne možemo da proizvedemo toliko novca krenulo je besomučno zaduživanje na sve strane, ali zaduživanje svake godine dolazi na naplatu. Sve što vlast radi iz Reformske agende je ono što njima neće štetiti, jer je važno samo da se sakupi novac, a gde paralelno imamo enormne parafiskalne namete gde niko normalan ne može da otvori firmu. Ova vlast ništa drugo ne zna nego se zadužuje. Ipak, ovde više ni građani nemaju senzibilitet za javni novac, više nikog ne interesuju pljačke od nekoliko miliona na razne načine. Kada je reč o akcizama, treba reći da je nažalost sve prebačeno na građane. Tu je trebalo na početku reći, mogu akcize, ali pola tih sredstava treba da dođu od uštede u javnoj potrošnji", poručuje Huskić.
FERK je u 2017. odobrio povećanje cena električne energije za korisnike EPHZHB u iznosu od 1,45 odsto, zatim je u Kantonu Sarajevo došlo i do povećanja određenih vidova javnog prevoza, uz napomenu da je naplata RTV takse preko računa za električnu energiju takođe uvedena u 2017. internim dogovorom između Elektroprivrede BiH i Upravnog odbora BHRT-a.
Građani BiH s pravom mogu da strahuju šta ih čeka u 2018. godini kada je reč o životnom standardu, bez obzira na to što vlasti obećavaju velike infrastrukturne projekte.
(Kurir.rs/Klix.ba)
(Foto: Profimedia)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) NISMO ROKFELERI, A TROŠIMO VIŠE OD NJIH! Beogradska jelka košta 83.000 evra, a samo jedna na svetu skuplja je od nje!