U poslednjih 20 godina zabeležen porast broja smrti od raka i komplikacija uzrokovanih dijabetesom
Iako se životni vek poslednjih decenija u Srbiji produžio, kardiovaskularne bolesti i kancer još uvek su vodeći uzročnici smrti stanovništva.
Prosečan životni vek 1990. bio je 72 i po godine, dok je 2016. bio 75 i po godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tokom prošle godine u Srbiji su umrle 100.834 osobe, od kojih 52.000 od bolesti srca i krvnih sudova a 22.000 od malignih tumora.
Iako se životni vek poslednjih godina produžio, ljudi i dalje najčešće umiru od bolesti srca i krvnih sudova i malignih tumora. Na listi od 37 zemalja mi smo na 17. mestu u Evropi po broju obolelih od ove opake bolesti. U poslednjih 20 godina najveći porast umiranja u Srbiji zabeležen je od raka i komplikacija uzrokovanih dijabetesom.
Opake bolesti koje najčešće napadaju
U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja u našoj zemlji skoro su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od kancera u većini zemalja u razvoju. Muškarci najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate.
Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji najčešće imaju smrtni ishod.
Ne vodimo računa o sebi
Sveopšta nebriga o zdravlju jedan je od važnijih razloga zašto samo retki mogu da se nadaju da će doživeti duboku starost.
Sa 42,2 godine, koliko je trenutno star, prosečan stanovnik Srbije ne ide kod lekara dok ga nešto ozbiljno ne zaboli, a u kartonu već ima dijagnozu bar dve hronične bolesti, od kojih je jedna povišen krvni pritisak ili dijabetes. Sa takvim ponašanjem ne možemo se nadati dugom životu.
Izbeći faktore rizika
Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi sledeće:
* 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica su pušenja, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola
* 20% karcinoma koji se otkrije svake godine može se pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama, izazvanim: HPV (koji može da dovede do raka grlića materice, virusima hepatitisa B ili C, koji doprinose nastanku raka jetre), Epštajn-Bar virusom (on može da bude uzrok raka limfe) i helikobakterije pilori, povezane s nastankom raka želuca.
Kurir.rs