Početkom 1980-ih, odgovor na pitanje šta je dovelo do toga da dinosaurusi i ogroman broj drugih bića izumru pre 65 miliona godina i dalje je bio misterija.
Do kraja decenije, misterija je rešena: kometa ili asteroid pali su na Zemlju zbog čega je ogromna količina prašine koja je prekrila sunce dospela u vazduh, što je dovelo do toga da planeta zaroni u ledeno doba. Otkriće ogromnog udarnog kratera nedaleko od obale Meksika, odgovarajuće starosti, zapečatilo je odgovor za većinu naučnika.
Međutim, druga katastrofa svetskih razmera dogodila se u skoro identično vreme: serija tekućih vulkanskih erupcija koje su nadmašivale bilo koju erupciju kojoj je čovek prisustvovao. Bile su toliko moćne da je skoro 518.000 kvadratnih kilometara današnje Indije bilo pod vulkanskim bazaltom debljine 24 kilometara. Gasovi i čestice šikljale su iz erupcija, tako da su takođe imale značajnu ulogu u izumiranju dinosaurusa, tvrde neki naučnici.
Koliko je uloga bila značajna zavisi, međutim, od toga kada su tačno erupcije počele i koliko dugo su trajale.
“Možemo sa čvrstim uverenjem da kažemo da su erupcije počele 250.000 godina pre izumiranja i da su trajale skoro 750.000 godina", kaže geolog Bler Šune sa Univerziteta Prinston. To je ono što potvrđuje ideju da su erupcije doprinele masovnom izumiranju mnogobrojnih vrsta.
Šune i njegove kolege ne tvrde da su samo vulkani zbrisali dinosauruse već da su promenili klimu dovoljno da opterete ceo ekosistem, pripremajući scenario za konačan udarac.
“Ne znamo konkretne mehanizme”, priznaje Šune.
Vulkani emituju ugljen-dioksid, koji je mogao da pokrene intenzivno globalno zagrevanje, ali takođe emituju sumpor-dioksid, koji je mogao da uzrokuje globalno hlađenje.
“Ono što znamo je da su ranija masovna izumiranja uzrokovana samo vulkanskim erupcijama”, kaže Šune.
Uprkos novim analizama mnogi paleontolozi još uvijek sumnjaju u tu ulogu. Datiranje erupcija na osnovu prihvaćenih tehnika merenja nije problem, tvrdi
Brajan Huber sa Instituta Smitsonijan.
“Taj deo istraživanja je sjajan i čini da stvari napreduju. Međutim, veza između erupcija i nestanka vrsta je pogrešna. Slučaj masovnog izumiranja usled udara komete ili asteroida ima pregršt argumenata. Jedna od predivnih stvari vezanih za te argumente je da su nas naterali da pažljivo potražimo dokaze među fosilima, i na moru i na kopnu. Do sada smo prikupili zaista brojne detaljne podatke”, kaže Huber.
Ti podaci jasno ukazuju na ideju da izumiranje, koje je trajalo 250.000 godina do udara asteroida, nije bilo naročito veliko. Onda, u vreme udara: BUM!
Ideja da su vulkani odigrali značajnu ulogu u izumiranju iznova se javlja periodično, a prema Huberovom mišljenju “argumentacija je postala zamarajuća. Više ne osećam potrebu da ulažem energiju u to. Manjina iznova pokreće pitanje, koje je većina već odavno rešila dokazima”.
Za one koji se ne slažu, ovo može delovati grubo - čak i prepotentno.
Ponekad glas manjine ispadne tačan u naučnim krugovima, kao što je iskusio Alfred Vegener kada je izneo svoju, tada ismejnu ideju o pomeranju kontinenata na Zemlji.
Sve u svemu, brojni dokazi su konačno potvrdili jednu teoriju, a pobili drugu. Za sada, vulkanska teorija je najviše pobijena.
Kurir.rs/Vijesti.me
Foto: Printscreen Youtube/Dinosaurs
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) KENGURI SE POTUKLI: Lik im podviknuo kao da im je ćalac!